ŽIVOT (NI)JE OZBILJAN

Vidim mnogo ljudi, čitav svet da se bavi pitanjima podmlađivanja. Kupuju razne kreme, idu kod raznih hirurga, trude se da opet izgledaju mlado. Ali mladost nije fizički izgled, već stanje duha. Na Baliju ne vidim bore na ljudima, imali oni 60 ili 20 godina. Oko sebe ne vidim prijatelje koji stare, a čak i meni govore, nakon samo godinu dana života na Baliju, da izgledam mnogo lepše i vedrije, iako sam prestala koristiti šminku, iako više ne kupujem brendiranu garderobu.

Kako je onda moguće da balinežani, moji prijatelji i ja izgledamo mlađe iz godine u godinu, kada je starost prirodna i svakom će se desiti? Vrlo jednostavno.

Ono što sam videla kod balinežana, pa primenila na sebi je smeh. Isto kao i seks i smeh je nešto što je potisnuto od strane društva u celom svetu. Svi oko nas, sem prirode, žele da budemo ozbiljni. Porodica želi da njihova deca budu ozbiljna, profesori vole ozbiljne đake, šefovi žele da njihovi radnici budu ozbiljni, religija želi da vernici budu ozbiljni i da se žrtvuju, komandanti žele da njihovi vojnici budu ozbiljni.

Ozbiljno dete je nagrađivano i hvaljeno, neozbiljno dete se osuđuje. Zašto? I to je vrlo jednostavno. Zato što se ozbiljno dete lako kontroliše i neće izrasti u buntovnika. Ozbiljni ljudi se lako kontrolišu, što su ozbiljniji, sve više dobijaju želju za novcem, moći i kontrolom drugih ljudi. Sve je to vrhovna kontrola društva.

Društvo se plaši buntovnika, roditelji se plaše dece buntovnika, jer sutra kada odrastu, neće otići u vojsku i slušati komandanta koji im govori da ubijaju druge ljude, neće se zaposliti bilo gde samo zarad novca, neće imati želju za kontrolom drugih ljudi, za moći i novcem, već će slušati sebe i ići će putem ostvarenja svojih želja. Takav čovek je potpuno nekontrolisan, a društvo silno želi robote i kontrolu.

Ne treba društvu nikakav čip da bi kontrolisali robote, jer je se čovečanstvo odavno robotizovalo. Društvo je samo postavilo određene norme, škole, fakultete, posao, brak, koje ljudi slepo i samovoljno prate.

I kada pogledam čitav svet, vidim ubistva, samoubistva, ratove, korupciju, požudu za moći, vidim da nas društvene norme ubijaju i vidim žive ljude, koji su duboko u sebi mrtvi. Vidim da ozbiljnost kakvom nas uče od malih nogu vodi u propast. Ali život nije ozbiljan, život je ljubav, smeh i radost.

Ako se smejemo, neozbiljni smo, jer smo srećni. Ni jedan robot nije srećan, već ravnodušan, društvo ne želi srećne i slobodne ljude. Kada se osvrnem na sebe pre Balija, setim se da sam bila ozbiljna, da se nisam mnogo smejala, da sam imala gomilu problema koji su me iznutra jeli, da me je bilo sramota da se nasmejem strancu na ulici.

No život na Baliju me je okrenuo smehu, a smeh je izlečio svaku tugu. U svakoj nesreći sam pronašla razlog za smeh, pronašla sam nešto dobro što sam naučila iz same nesreće, počela sam uzvraćati balinežanima i strancima osmeh na ulici, više se ne sramim smeha i dobre namere.

Smeh me je podmladio, osećam se lepše, širim pozitivnu energiju, a onda mi i ljudi govore da sam se promenila na bolje, da više nisam tmurna i mračna, da sam srećnija i da sam se prolepšala. Kako i neću, svaki čovek je lepši kada se smeje.

Ne shvatam život ozbiljno, ne plašim se promena, čas živim na Baliju, čas u Hrvatskoj, čas pišem, čas slikam. Gde god da sam, čime god da se bavim, koliko god imam ili nemam para, smejem se. Ne plašim se smrti i ne mislim o smrti. Ne mislim o tome gde ću ići kada umrem, koji je smisao i šta se dešava posle. Kada umrem, razmišljaću o tome, a do tada ću živeti u smehu i radosti, kao slobodan čovek.

Više nikad neću živeti mrtva. Živa sam i živeću ovaj slobodan život punim plućima, a to savetujem i vama. Razbijte blokade, okove, tugu, brigu i stres bezbrižnošću i smehom, transformišite svoj život smehom, odbacite okove društva, porodice, religije koji vas uništavaju, pa prodišite i proživite ovaj život onako kako želite, potpuno slobodni.

Sreća nastaje kada ozbiljnost nestane. Idi tamo gde te niko ne podržava da odeš, hodaj stazom svojih želja, pa prolepšaj i sebe i svet u kom živiš. Razumi da život zaista nije ozbiljan i strašan, već je sama radost i veselje. Sve drugo je laž, sve drugo je život mrtvih ljudi.

Ti se usudi da živiš živ.

Scroll to Top