VRAĆANJE NA POČETAK (umetnost je lepa)

Malo sam znala o njoj i nisam htela da istražujem više, kao da sam se plašila onog što ću otkriti ili sam se samo prepustila svojoj intuiciji, kao i uvek. Verovajući sebi da me tamo nešto veliko čeka, što ću naučiti, otišla sam. Ni manje ni više, nego u severnu Indiju, za koju nisam znala da je najekstremnija. Raznela me je. I slomila. I u jednom momentu sam je mrzela. Mrzela sam ljude, njihov način života, hranu, prljavštinu, laži, prevare, diskriminaciju žena, sebe, svaku sitnicu i veliku stvar. Naterala me je da baš tom rutom puta koju sam tamo izabrala, svaki dan proživljavam gomilu različitih situacija i vidim ono najodvratnije. Moje telo je bilo očajno posledicom vulkana emocija koje sam držala u sebi. Zato me je stisnula, tako da te negativne emocije samo osećam, čvrsto držim, zatvorim, zanemarim i ne odražavam na svoj život tamo. Nisam eskalirala i nigde nisam pobegla. Ostala sam tamo misleći da sam se zatrovala svim mogućim govnima, ali i odlučna da istrajem i ostanem do kraja puta. Svoja se govna jedu, a moja ću jesti narednih mesec dana, dok sam tamo.

Putovala sam kroz nju, bila sam konstantno u žurbi i nisam imala vremena da mislim o tome kako se osećam. Čak i pored svih dobrih situacija, bila sam fokusirana samo na ono negativno i to sam jedino videla i osećala. Energija Indije razara. Zato je majka svih i svega.
I tu me je sačekala. To me je otvorilo. Potpuno prepuštanje bespomoći, vremenu, žurbi, haosu i galami.
Zbog tih negativnosti na koje sam bila fokusirana, nisam uvidela svoju inspiraciju, radove, misli, kao ni velike odluke koje sam tamo donela. Tek kada sam otišla iz nje i provela tri meseca u miru na Baliju sam bila spremna da se okrenem nazad i potražim u sebi šta se to desilo. Procesovala sam ceo taj put i tek onda shvatila.
Okrenula me je sebi da bih se vratila sebi.
I počelo je da izbija iz mene. Sve ideje, kreativnost, put kojim trebam ići, potpuno nesvesno. Mi ljudi, kada upadnemo u niz loših okolnosti, ne vidimo ni trunku dobrog, pouku, poruku, šta je naša lekcija. Tek kada vreme prođe, možemo uvideti.
I to je jedna od mnogih lekcija koje me je naučila Indija.
Dobre situacije su dobre, a „loše“ još bolje, jer nas uče.
Početak je tamo.
I posle tri godine pakla u Srbiji, vratio mi se jedini i pravi put. Umetnost, od koje sam davnih dana odustala.
Još jedna lekcija: ne mogu da dignem ruke od sebe, svog puta. Ako se izgubim sa njega, izgubim sebe, ali on se uvek vrati, nađe nas kad-tad, ali sigurno. Od toga se ne beži, na njemu učimo lepotu života i učimo šta znači živeti svoju pravu svrhu. Moj put me je pronašao u Indiji. Opet sam se vratila pisanju, slikanju, fotografiji, plesu, dizajnu, muzici.
I zato joj hvala. Znam da ću joj se uvek vraćati, kako u prošlim, tako i u budućim životima.
Ovo je gde priznajem, početak jeste bio tamo.

Scroll to Top