VIRUS ILI STRAH

Prethodni događaji u svetu uznemirili su čitavo čovečanstvo. Neverovatno koliko medijska propaganda može uliti strah svakom od nas. Ono što mene zanima je da li je virus zaista toliko razarajuć? Ili je neko smislio prepametnu igru sa ljudskim umovima, kako bi ostvario svoj davno postavljeni cilj?

U redu, znamo da virus postoji, znamo da je virus stvoren od strane čoveka i znamo da je namerno pušten, od strane čoveka, u svet. Takođe znamo da mediji preuveličavaju brojke umrlih, što nas vodi do toga da trebamo znati da neko ko je smislio celo dešavanje, sigurno ostvaruje svoj davno postavljeni cilj.

Da li je taj cilj čipovanje, ne znam, ali znam da je cilj napraviti robote od ljudi. Taj čovek, ti ljudi koji stoje u pozadini, ostvaruju svoj cilj, jer ih ljudi širom sveta uporno slušaju. Dozvolili smo da nam uliju strah u kosti kroz virus, a kao izlaz i spas vidimo samo ono što doktori, stručnjaci govore putem medija.

Ko garantuje da je sve što oni kažu istina? Ko garantuje da doktori, stručnjaci, nisu potplaćeni ili ucenjeni da pričaju to što pričaju? Ko garantuje da oni nemaju zajednički cilj sa ljudima u pozadini?

Svi vi što živite u Srbiji, na Balkanu, dobro znate da naša država već decenijama funkcioniše putem korupcije, da je uspeh svakog čoveka moguć samo ako se pokori vladi, stoga šta vas navodi da mislite da u svetu ne vlada takva korupcija, da je sve kao što kažu, da žele dobro čovečanstvu?

Sami govorite kako ljudi u razvijenijim državama žive kao roboti, da po ceo dan rade, ne druže se, otuđeni su i misle samo na svoje obaveze. Žive tako, jer su im od malih nogu usađivali uverenja da tako treba, a onaj ko je smislio takav sistem ne može voleti svet, ljude, jer da ih voli, smislio bi sistem slobode i sreće, a ne poreza, zakona i obaveza.

Od kako je sveta i veka, najmoćniji ljudi i porodice su pokušavali ukrotiti ljude i svaki put su to radili putem straha. Nekada je taj strah delovao kroz religju:, ako ne činimo ono što nam posrednici Boga (sveštenici, pape) kažu, Bog će nas kazniti, ići ćemo u pakao; moramo se žrtvovati i uskraćivati užitka kako bismo išli u raj, dok sveštenici, pape trebaju živeti u izobilju, jer dakako, oni su posrednici Boga, kao i još gomila primera.

Danas je čovečanstvo napredovalo, zapravo se otuđilo od duhovnog sveta i potpuno prepustilo materijalnom svetu i zato se danas strah ne može uliti putem religije, ali očigledno može na druge načine, kao što je putem virusa.

Da smo svi okrenuti sebi, da smo povezani sa sopstvenim dušama, ne bismo se plašili virusa, jer bismo znali da ga ne možemo dobiti, a i da ga dobijemo, znali bismo da se umom možemo izlečiti. Onog momenta kada odlučite da verujete medijima pre nego sebi, izdajete sebe i ispunjavate viši cilj zlih ljudi.

Da, disanjem se može izlečiti i da, ceo život su vas učili pogrešnim uverenjima. Učili su vas da se morate školovati, da biste se tamo potpuno otuđili od svog ja i da biste se tamo potpuno okrenuli materijalnom svetu. Učili su vas da se trebate venčati, rađati decu, da trebate raditi kako biste zaradili, učili su vas da budete sve sem slobodni, da budete roboti.

Da se prilagođavate socijalnim normama, da pokorno slušate porodicu, prijatelje, okolinu, medije, sve sem vas samih. Učili su vas da je Sunce štetno, da ćete umreti ako ne jedete i ne pijete 7 dana, dok hiljade ljudi ne jede i ne pije ništa godinama, već se hrane energijom Sunčeve svetlosti.

Kako su vas učili, tako ste ubedili sebe u sve što su vam rekli i zato da uradite bilo šta suprotno od onog što ste učeni, osećali biste se loše, a u ekstremnim slučajevima poput smrti nakon 7 dana bez hrane i vode, poput virusa, zaista biste umrli. Igra strahom i uverenjima je najuticajnija igra na svetu, još uvek.

Kada biste promenili svoja uverenja u:

-ne, ja mogu preživeti i živeti bez hrane i vode jer sam duhovno biće i jer mogu hiljade ljudi;

-ne, moj um i telo su jači od virusa i ne mogu ga dobiti, a i da ga dobijem, preživeću;

-ne, ne moram raditi sve što mi kažu, već ono što me čini srećnom.

Svet bi bio mnogo lepši. Tada ne biste dozvolili ni porodici, a kamoli medijima da utiču na vas.

Promena uverenja je teška, ali i laka, ako to zaista želimo. Moramo se edukovati o drugoj strani sveta i moramo misliti svojim umom, a ne klimati glavom na sve što nam se kaže. Ništa nije kao što se čini, instagram životi su lažni, ni jedna porodica ni brak nisu savršeni, ni jedna poznata ličnost nije savršena, ljudi koji upravljaju Zemljom, ljudima, nisu savršeni i sve što je na televiziji, laptopu, telefonu, vestima ne mora značiti da je ispravno.

Gde postoji jedna strana priče, postoji i druga. Stoga zahvalite Srbiji što ste odrasli u njoj gde se prezentuje jedno, a dešava se drugo i to svi znamo. Zahvalite joj što ne verujete svemu što vam se nalaže, zahvalite joj što ste skeptični, jer niste roboti.

Otvorite oči tako što ćete zažmuriti i barem jednom poslušati sebe.

Strah je iluzija, uverenja su lako promenljiva, ljudi nisu roboti.

Ja nisam robot.

Scroll to Top