UM I EMOCIJE

Hrvatska je Jadran, Hrvatska je mirno more, Hrvatska je mir. To su lepota i stabilnost koje osećam kada pomislim na nju. Naučila me je mnogo lekcija, a jedna od njih je da su emocije posledica misli, a misli nisu pouzdane, dakle nisu ni emocije.

Često se dešava da mislimo o ljubavi, pa ljubav osećamo, ali nije ljubav. Ili se prisetimo kako nas je neko povredio pa osećamo bes, ali ni to nije istina. Da su emocije tačne i ispravne, nikada ne bismo bili besni, ljuti, ne bismo voleli lažno, već čisto, čiste duše.  

Kada naučimo da promatramo misli i osećanja, moći ćemo donositi prave odluke. Dokle god nama vladaju um, emocije i ego, dokle god smo njihovi robovi, nećemo biti srećni. I idi, vidi se sa tim momkom ako toliko želiš nakon svega što ti je uradio, ali idi spremna da ostaneš mirna čak i ako te krene obuzimati bes. Kontrolu nad svojim životom možeš imati samo ti, a nju ćeš postići kada naučiš da pustiš kroz sebe sve misli i emocije, bez da im se predaš.

Kada posmatram oluju na moru, vidim more koje lomi, kida, udara i sebe i stene, ali ono ipak prolazi kroz oluju. Nisam primetila da se odupire oluji, da nestaje. Naprotiv, tu je i tu će biti sutra kada opet sve bude mirno. Tako i nama, misli lete kroz glavu, ubijaju nas psihički, emotivno, na kraju nas navode da činimo loše drugima i sebi, dok je prirodno samo pustiti ih da prođu.

Prirodno je da vulkan eruptira, da se desi zemljotres, da se na moru desi oluja, da se nama desi razor i haos. Život nikada neće biti samo mirna voda koja teče mirno zauvek. Kako u prirodi, tako i nama, ne može uvek ići glatko. Obzirom da pripadamo prirodi, ceo život prolazimo kroz akcije i reakcije.

Tako je akcija sudaranje tektonskih ploča, a reakcija zemljotres. Akcija je zemljotres, reakcija tsunami. Akcija je voleti lažnom ljubavi, a reakcija kidanje mislima i osećanjima. Ono što možemo učiniti da lako prolazimo kroz oluje jeste da ih prihvatimo i razumemo kao deo života, da ih pustimo da prođu, a da im ne damo sebe.

Promatrati svoje misli bez da nam one izazovu osećanja znači dopustiti im da teku svojim tokom. Tada ćemo se moći fokusirati na pozitivno, tada ćemo moći privući u život sve što želimo i znaćemo da i ako to što smo privukli nestane, tako je trebalo biti, čeka nas nešto bolje.

U Hrvatskoj sam naučila da budem u svom miru i u njemu ostanem čak i kada dođem u Srbiju, koja me je razorila. Prođu mi razne misli kroz glavu, često me ponesu osećanja besa ili tuge, ali danas se nasmejem. Shvatam da je sve prolazno, tako i te emocije i više im ne zameram. Shvatam da će jednom kada opet budemo čiste duše sve doći na svoje mesto.

Čak i u Srbiji privlačim lepo, čak sam i tamo srećna, upravo zato što se sreća traži iznutra. Kada je jednom pronađemo makar na tren, težićemo da joj se češće vraćamo i više ni jedan čovek, ni jedno mesto i ni jedan događaj neće biti toliko važni da im dopustimo da nas lome.

Lep život stvaram sama, a kada oluja u meni nastupi, povučem se u prirodu, odem tamo gde sam okružena mirom i prođem kroz oluju, tako što je samo pustim da se desi i ode. Danas joj dozvoljavam da bude svoja, ne pokušavam je kontrolisati, ali joj ne dozvoljavam da utiče na mene.

Znate, u životu možete sve, a i ne morate ništa. Pitanje je vaše volje da spoznate svoju stabilnost. Ako se ikada usudite prihvatiti loše oscilacije u životu, napade raznih emocija, razor u materijalnom životu ili jednostavno oluju, kao prirodnu pojavu svakog od nas, ona će doći i proći kao i uvek, ali vas više neće doticati. Nećete mariti za posledice, jer ih neće biti. Smejaćete se i reći ćete joj razumem te, došla si da me poremetiš, ali sada te volim, odigraj svoju predstavu i onda opet budi mirno more, a ja ću da te gledam i gledam i promatram, ali kao obična publika. Više nisam glumac, više ne učestvujem u tvojim razorima, jer su oni tvoji, a ja sam svoja.

Bez kontrole ljudi molim, bez kontrole misli molim, bez kontrole emocija molim. Pustite nas i pustite ih da lete svojim letom, no ostanite svesni da su oni avion, a vi čitav Univerzum.

Scroll to Top