SVE ONO ŠTO VEĆ IMAM

Svakog dana ljudima prolazi mnoštvo misli kroz um. I na žalost, mahom su to negativne misli. No, dobra stvar je što su to samo misli, neke ideje kojima se ne moramo emotivno davati. Pa svuda čujem treba mi još novca, malo mi je. Nemam za ovo, za ono, kiriju, račune. Treba mi još sreće, nesrećna sam, i gde je uopšte ta sreća? Kako da je pronađem? Nezahvalna sam, ne znam kako da budem zahvalna. Na čemu da budem zahvalna? Nerviraju me u kući, napolju, na poslu, vamo i tamo. I ovakav život je toliko naporan i iscrpljujuć, da prosto moram da se promenim. Neću da budem nesrećna, nezahvalna, i bez novca.

Ali često mi ljudi idemo do svojih krajnjih granica. Kada hoćemo promenu, prvo smišljamo sto i jedan način kako da dođemo do iste. Kako bih se mogla promeniti? Šta tačno da uradim? Pa onda kreće turbo. Pokušavanje da se promenimo na sto i jedan način. E, kada ni jedan ne uspe, upadamo u stanje razočaranosti, nevere u život i na neki način depresije. Pa, ništa mi nije uspelo. Ostala sam bez ideja kako da se promenim, kako da dođem do sreće, novca, ispunjenosti, uspeha. Ne znam kako, nemoćna sam. Jednostavno ne znam. Treba mi pomoć.

I opa, eto ga. Momenat koji se čekao. Treba mi pomoć, jer ne znam sama. Moj um ne zna. I jeste istina, um ne može znati, jer njim mahom upravlja ego. Ali, duša zna. A da bismo poverovali svojoj duši, intuiciji, Univerzumu, Bogu, Shivi, prvo moramo ostati bez svojih ideja – kako nešto postići, koje su vođene egom. Otvaramo se za pomoć. Pošto ja ne znam kuda i kako, pokaži mi ti Univerzume. Voljna sam da budem vođena, voljna sam pratiti tvoje znakove. Odvedi me tamo gde je moja sreća, tamo gde ću biti ispunjena i napokon zahvalna.

Poveruj životu, zove se jedno od mojih poglavlja u knjizi Vrati se Sebi. Poveruj Univerzumu, pusti svoj ego, ne razmišljaj kako. Otvori se ka neizvesnosti, da ne znaš kuda ideš i kako ćeš postići ono što želiš da postigneš, ali znaš da je ispravno. A to znaš jer te Univerzum vodi, a on te i voli. Veruješ mu u potpunosti, jer si ti već pokušala na sto i jedan način i ni jedan nije uspeo. I naravno, ništa te ne košta da bar pokušaš da mu poveruješ.

Ovog puta učini nešto korisno za sebe – ne misli o tome KAKO. Ne opterećuj se, voli se. Hajde da pitanje – kako da postignem ovo ili ono, pretvorimo u – kako danas mogu pomoći drugima i sebi? Da, da, dobro si pročitala. Kako danas mogu pomoći? Možda osmehom, razgovorom, smirenošću, umetnošću. Bićeš blaga prema drugima i sebi. Dok puštaš da te Univerzum vodi u ono najbolje po tebe, opusti se i uživaj. Budi voljna da prihvatiš period u kojem čekaš da ti dođe ono što je za tvoje najveće dobro. Prihvati ga i znaj da on neće dugo trajati. Ali budi spremna na njega. Ne odustaj, veruj Univerzumu, opusti se. Tako ćeš pomoći sebi. Popij kafu sama sobom u cvetnom kafiću. Pusti tog čoveka što žuri na kasu pre tebe. Šta ti teško da sačekaš u redu još malo.

I pitaj se: na čemu sama sada zahvalna? Zašto sam sada srećna? Zašto sam već sad ispunjena? Zašto već sad imamo dovoljno novca, dovoljno svega?Zahvalna sam zato što dišem, zdrava i prava. Srećna sam zato što pomažem drugima, bilo kako. Svojim prisustvom, pozitivnom energijom, umetnošću. Ispunjena sam zato što radim na sebi, zato što sam sve svoje probleme prepustila Univerzumu da ih reši. Ja ne umem, on em ume, em me voli, em hoće da mi pomogne. Što bih se mučila da ih sama rešim kada to on želi? Da, Univerzum želi da svi mi budemo najbolja verzija sebe, želi da nam pokaže put do tamo, i želi da nam pruži ruku pomoći i podrške.

Ispunjena sam i srećna zato što sam ponosna na sebe što koračam ka svojoj najboljoj verziji. Toliko sam se promenila i toliko sam jaka svih ovih godina. Promenila sam svoje navike, uverenja, misli, krug ljudi, čitav život. I idalje se menjam. Kako da ne budem srećna i ponosna na sebe?

Zašto već sad imam dovoljno novca, svega? Zato što sam živa. Evo me, stojim na dve noge, i sve što sam mislila da je problem se rešilo. A ove danas probleme sam prepustila Univerzumu. Kirija je plaćena svakog  meseca, bila i biće. I računi. I knjige za decu u septembru. I hrana. I kafa. Sve se uvek reši, nije li tako? Jeste, jeste. Već imam dovoljno novca da živim. I da, imam i ambiciju da imam više novca. Ali ako imam ambiciju da imam više, ne znači da treba da budem nezahvalna sa onim što imam sad. Možda se čini kao malo, ali je i više nego dovoljno da bismo bili zahvalni. Treba samo promeniti ugao gledanja. Ne moram imati više, jer imam dovoljno za sve i sad. Ali bi bilo lepo. Tako otpuštamo ono „moranje“ u umu, a kada otpustimo da bilo šta moramo, sve nam dolazi. Neka me Univerzum, Bog odvede putem gde ću biti još uspešnija, kada bude bilo najbolje vreme za mene.

I tako, malo po malo, kako menjamo onih gomilu negativnih misli tokom dana u ove, zahvalne misli, osećamo se bolje, mnogo bolje. Pa makar i na 10 minuta. Ali svakim danom po 10 minuta zahvalnosti i ispunjenosti jer smo ipak zadovoljni i srećni što smo živi i zdravi, svaki put sa svim plaćenim računima, menjamo život. I verujemo mu.

Vođeni smo Univerzumom, životom koji nas ovog puta voli, srećniji smo, ispunjeniji i mirniji. A i novac teče ka nama. I eto, usudi se da budeš zadovoljna sa svim onim što imaš i jesi sada. Usudi se da se prepustiš Njemu. I opa, očas posla, stiže promena. Sve je bolje. Ti si na svom putu svetlosti. Srećna si.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top