PRIČAJ DRUGU PRIČU

Po svetu se trenutno priča kako je Bali ušao u 5D dimenziju. Naravno, dostići 5D dimenziju je teško i mnogo dalje od materijalnog sveta, to je ustvari dimenzija svesnosti i duhovnosti. Kada pogledam zašto je tako, dolazim do lakih odgovora.

Dobrodošli na Bali, dobrodošli u Ubud, grad svesnosti i sreće. Ovde se dnevno hiljade ljudi moli. Mole se svojim Bogovima, mole se za bolje čovečanstvo, za ozdravljenje Majke Zemlje, mole se da ceo svet uđe u 5D. Kada odete u crkvu, osećate drugačiju energiju nego kada sedite u kafiću, baš zato što se ljudi koji dolaze u crkvu mole. Ko god da je uznemiren, tamo se smiri. Kada se hiljade ljudi moli na jednom mestu, kada misli usresrede na određene pozitivne reči, njihovi umovi se smiruju, energija se smiruje, a onda se širi na ceo prostor.

Takva je energija Ubuda, obzirom da se ljudi mole u celom gradu, ne samo u hramovima. Nema agresivnih molitvi, gde ljudi kukaju kako im je teško pa traže Božiju pomoć, jer su ovde svi zahvalni. Imaju krov nad glavom, imaju hrane i vode, svega toga na pretek. Zašto bi kukali Bogu kako im je teško? Ovde je fokus ljudima na svemu što imaju, a ne na svemu što nemaju.

Molitve se izgovaraju nekoliko puta tokom dana, svako ima mali hram u svom dvorištu. Taj hram je ustvari mali stub, izrezbaren hindu motivima, a na njega tokom molitve prilažu cveće, mirišljave štapiće i po koje zrno pirinča Bogovima. Naravno, ide se i u velike hramove, koji svaki kvart ima, ali se svakodnevne molitve, kada nisu praznici, vode u kućnim hramovima. Koncentracija ljudi tokom molitve je izuzetno jaka, toliko jaka da na njih ta molitva utiče ceo dan. Mirni su, pozitivni, nasmejani, da često ne mogu verovati, bez obzira što ovde živim.

U Srbiji su ljudi mnogo nervozniji, živčaniji, a kako sam tamo odrasla, teško mi je da se naviknem na potpuno suprotnu kulturu, ljude. Čak i kada nešto pogrešno uradim, oni su nasmejani i dobronamerni. Pre neki dan sam vozila motorom i uletela u ulicu dok je drugi čovek imao prvenstvo prolaza, do sudara je malo falilo. On je zastao, nasmejao se i klimnuo glavom, kao znak da je sve u redu. Onda sam razmišljala, da mi je se to u Srbiji desilo, verovatno bi čovek stao na sred puta, izašao iz auta ili sišao sa motora i psovao mi sve po redu.

Na takvim gestovima, sitnicama balinežana, još uvek se čudim. No kada sam nastavila razmišljati, shvatila sam da sve kreće iz samih ljudi. Ovde se ljudi mole svaki dan, ispunjeni su srećom, radosni su, zahvalni, žive slobodno bez poslova od 08-16h i naravno da se niko ne bi histerisao na mene na ulici. Jesam napravila grešku u saobraćaju, mogli smo se slupati, ali nismo. Ovde ljudi ne razmišljaju o tome šta bi bilo kada bi bilo, stoga ni ne reaguju burno. Čovek je bio fokusiran na momenat koji se dešavao, a ne na mogućnost, dakle izbegli smo udes i on je reagovao potpuno mirno. Ni ne može da se histeriše na mene, kada je srećan. Nema potrebe za tim jer nema negativne energije u sebi. Verovatno je išao na posao koji voli ili je išao u kupovinu, šta god radio, kuda god krenuo, bio je srećan.

Kada ste srećni, retko ko vas može izvesti iz takta, neopterećeni ste i briga vas. Taj čovek sigurno ne mrzi svoj posao, porodicu, život, stoga nema potrebe za histerijom, nervozom, dok bi čovek u Srbiji dobio nervi slom baš zato što je napunjen negativnom energijom. Verovatno kuka Bogu što radi na poslu koji ne podnosi ili ga boli glava od vriske dece ili je mamuran od prethodne noći. Kuka Bogu što nema više novca, malo mu je sve, jedva preživljava i kako onda da se ne dere na nekog na ulici, ko je mogao izazvati sudar, ali nije, pa ta osoba je savršen momenat da se sve frustracije izbace iz sebe na nju, opravdano dakako. Kako on može biti nasmejan tokom dana? Ili ljubazan prema ljudima koje sreće? Ne može, jer je nesrećan i fokusiran na sve što nema.

To je glavna i osnovna razlika između našeg naroda i balinežana. Ono što misliš, to i živiš. Da, vrlo je jednostavan lek za bolji život, promena misli na pozitivne. Ne fokusirajte se na ono što nemate, već na ono što imate i jedino tako vam može doći sve što želite. Usresredite svoje misli na jednu misao, kroz molitvu, meditaciju, bilo šta, više puta dnevno, makar na par minuta. Kada vidim koliko su ovde ljudi srećni, a nemaju ništa materijalno, shvatim da je sve moguće. I zbog svega toga je Bali ušao u 5D dimenziju.

Život je stanje misli, a promenu možemo započeti recimo ovom rečenicom:

Da, sve što živim je oličenje mojih misli i mojih reči, stoga ovog momenta počinjem da menjam misli u pozitivne i počinjem da pričam neku drugu priču, neku srećniju priču mog života.

Scroll to Top