OBRAĆANJE SAMOJ SEBI

Prihvatam da je sve okej. Što sam u Srbiji, u Novom Sadu, kod bakice, sa svim što imam i nemam. Ne treba mi ono što mislim da mi treba, kako bih napravila nešto. Sve već imam, jer je zaista sve u meni.

U meni su reči koje vape za papirom, ideje i boje koje vape za platnom. Stan koji hoću je trip, uslov pogrešnih uverenja. Znanje koje vapi da se podeli sa drugima kroz radionice, sve je u meni.

Danas sam se probudila smirena i uživala sam na svom prozoru u toploti. Drugi dan leta, 27 stepeni, juče takođe. Volim toplotu. Sve imam ovde i sad. I sve će napokon da krene da izlazi iz mene. Baš kao što je Hari rekao, ovo su neke nove promene iz kojih će nastati neka nova emocionalna svesnost.

Da, volim Bali. Sve vezano za Bali volim. Ali volim i sebe, a ja sam svuda, i na Baliju, i u Srbiji. To sam učila tamo, zar ne? Da volim sebe, sa svim svojim manama i vrlinama, gde god da sam, kakva god da sam. Sve je okej, sve je deo života.

Oh da, u ovom tekstu se obraćam samoj sebi. Svima je potrebna pomoć. U periodu života sam gde teške stvari stavljam na papir kao razgovor sa sobom.

I uostalom, ništa me više ne koči da odem kući, na Bali. Mogu svakog momenta, ali znam da ne treba da odem. Moja trenutna, velika lekcija je da prihvatim da sam odavde sa razlogom. Ja mogu da stvaram i u Srbiji. Ne postoji blokada, postoji samo pogrešno uverenje. A moje je da baš ništa ne mogu ovde. I to Elena nema nikakvog smisla. Ne bih bila rođena ovde da ne mogu. Šta god da sam ikad stvorila u Srbiji, bilo je daleko kvalitetnije od bilo čega što bih stvorila van Srbije. Problem je bio kontinuitet koji ovde nisam imala. Nezadovoljstvo, mržnja prema ograničenosti. Sve je to u meni. Zašto bi mi išta smetalo? Zašto, ako to nemam u sebi? Naravno, zato što je sve, pa i to, u meni.

Kada se toga oslobodim, oslobodiću se i svih „blokada“ ovde. Zašto bih ja, kao duša, uz pomoć svih svojih duhovnih vodiča, anđela čuvara, bića sa drugih planeta, birala sebi zlo na planeti Zemlji?Ne bih, u tome je stvar. Izabrala bih ono najbolje za moj lični razvoj. Ono najbolje, ali izazovno. Ono gde bih mogla i uživati, ali i najebati. Ono gde sama moram izabrati sreću u svakom momentu. Isto tako i sve ljude.Kada smo gore, svi se volimo, koliko god nam ovde na Zemlji bilo teško. Birali smo jedni druge kako bismo zajedno rasli i učili. Sa nekima sam učila kroz bol, sa nekima kroz sreću. Ali uvek učimo.

Tako i odabir mesta rođenja, porodice, okruženja.  Sve je za moje najveće dobro. I kada to prihvatim, sve će biti jasnije i lakše. I uostalom, sve je to deo duhovnog puta. Prolazak kroz pakao kako bismo prevazišli sebe. No, naš je lični izbor da li ćemo izabrati pakao ili raj. Da sam od početka prihvatila da mi Srbija želi najbolje, ne bi me sada bolelo. Boli me zbog mog ličnog izbora da verujem kako ovde ne mogu ništa, kako moram otići. I to je laž, a niko nas ne može lagati više no što lažemo sami sebe.

Bali mi je pomogao da se smirim i vratim svom putu, a Srbija će mi pomoći da prevaziđem samu sebe i sve ono najgore u meni. Odnose sa muškarcima i očekivanja od njih, opraštanje ocu, odvezivanje od vezanosti za materijalno.

Mogu bez ičeg, jer sve već imam. To nije laž, to je istina i lakše mi je. Vraćam se i ja sebi, ponovo. I tu sam. Oh da, napokon sam tu sa svim što jesam. I hvala svim ljudima oko mene, hvala svim bićima oko mene.

Tu sam i tu ću napraviti nešto. Prevazići ću sebe i porašću, uz svu ljubav u sebi, svetu, ljudima koje volim i koji me vole. I tada ću izabrati da odem na Bali, znajući da i ovde mogu sve, bez ikakvog moranja, tenzije, mržnje i besa. Tada ću se u miru vratiti kući.

One noći sam možda flipnula, otišla, ali tamo gde sam znala da je sve srećno. Ovo je sve nerealno, i to sam naučila. Da budem ovde, na Zemlji, na mestima koje volim, sa ljudima koje volim, dok ne odem u svoju dimenziju. I biću srećna do tad, jer sam ovde sa razlogom. Da stvaram. Sve ono što osećam.

Oh, da, napokon sam tu. Vladimire, tu sam.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top