O SVETLOSTI I TAMI

Šta je dualnost?

Primetila sam kako ljudi žive odbacujući tamu i sve ono loše. Prvo odbacujući tamu u sebi, pa u drugima, pa u čitavom svetu. Od svega što je loše se beži. Kada pomisle na nešto loše što se dešava, momentalno ih obuzima strah i stvara se blokada prema tome. Dualnost je upravo uverenje da za sve u životu postoji suprotnost. Muškarac je suprotnost žene. Belo je suprotnost crnog. Dobro je suprotnost lošeg. Okean je suprotnost kopna. Pozitivno je suprotnost negativnog.

Svim tim suprotnostima stvara se koncept uverenja da postoji dobro i loše, svetlo i tama. A samim tim da postoji svetlo i tama, ljudi odbacuju, blokiraju i potiskuju tamu. Okreću se ka svetlu i postaju fokusirani isključivo na svetlo. No, kada se desi nešto loše, izgube se i pitaju se zašto im se to dešava, kada se svim silama trude da budu pozitivni svaki dan, ceo dan. Sve je to posledica uverenja dualnosti.

Kako prevazići uverenje dualnosti?

Potrebno je duboko razumevanje prema tom uverenju. Potrebno je duboko razumevanje da smo svi mi jedno. Ne postoji dobro i loše. Postoji samo život u znanju i život u neznanju. Svesnost ili nesvesnost.

Belo i crno su jedno. Dobro i loše su jedno. Okean i kopno su jedno. Pozitivno i negativno su jedno. I ništa, baš ništa ne opstaje bez drugog, bez svoje suprotnosti. Treba da shvatimo da živimo na planeti Zemlji gde svetlo postoji, isto koliko i tama. Treba da shvatimo da u nama postoji tama i loše i da je baš zbog toga nemoguće biti pozitivan 24/7, svaki dan. Tokom života će se uvek dešavati neprijatne situacije koje će nas razdrmati. Jedan dan ćemo biti srećni, drugi dan tužni ili mrzovoljni. Jedan period će nam sve ići baš onako kako hoćemo, a drugi nećemo moći ništa kontrolisati. To je u prirodi ljudi i ove planete, sa svim bićima koja je nastanjuju. Jedino je pitanje svesnosti pojedinca.

U ovim životima, svi mi imamo jedan zajednički cilj – postati svesniji, sve više, iz dana u dan. Nije moguće izbeći loše, ali je moguće biti svestan svakog momenta da to loše ima lekciju koju nas pokušava naučiti. Tama je deo nas. I tada, kada to razumemo, možemo u miru proći kroz takve situacije. Nećemo gubiti živce, nećemo izgubiti sebe. Bićemo svesni, prisutni u momentu sadašnjosti. Prigrlićemo svu svoju tamu i pružićemo joj bezuslovnu ljubav. Prihvatićemo da je deo nas. Više je nećemo odbacivati, već ćemo joj pružiti pozornost, daćemo joj značaj, jer ona postoji. I tada će nestati, preobraziće se u svesnost. Sve najgore u nama ćemo prihvatiti, sve potisnuto i najdublje u nama ćemo prihvatiti. Volećemo istinski sebe i oprostićemo sebi.

Tek kada prihvatimo da tama postoji i u nama i svetu, da je ona deo naših života, zavolećemo i sebe i svet. Tada će sva tama postati čista svesnost i ljubav. Dopustićemo sebi da razumemo dualnost, da razumemo da smo svi mi jedno, nastali od istog. Dopustićemo svemu lošem da nas nauči svojim lekcijama. Tada ćemo prevazići sebe. Ego, loše, tamu, opraštanje, privatanje. Oprostićemo čitavom svetu. Moći ćemo da pomognemo svima koji vape za pomoći. Moći ćemo da pronađemo svoj specifičan razlog boravka ovde, sa svim ljudima i situacijama oko nas. Moći ćemo živeti ostvarajući svoju svrhu.

I napokon, prestaćemo da se borimo protiv tame. Ona će biti deo nas i preobraziće se u ljubav.

Sve će postati svesnost i prisutnost u sadašnjosti, a borba će nestati.

1 thought on “O SVETLOSTI I TAMI”

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top