NEKAD I SAD

Dobrodošli u srednji vek. Indija, kao recimo Francuska davnih dana.
Male ulice pune prljavštine. Izbledele boje zgrada i kućica, ljudi osuđivački nastrojeni, religiozni. Misle da je religija odricanje ili osuđivanje drugih koji se ne odriču. Novac se zarađuje na gomilu načina, od kojih ni jedan nije propraćen državnim zakonima. Sjajno, zar ne? Barem u toj sferi imaju slobodu, bez poreza na sve, uključujući i postojanje.

Brakovi se sklapaju po dogovoru porodica, mladenci nisu previše bitni, upoznaće se na venčanju u krajnjem slučaju. Deca se rađaju kao znak plodnog i dobrog braka, dete je oličenje uspeha koji muž i žena prilažu svojim porodicama. Što više dece, to bolje. Finansijska situacija nije važna, kud’ ima hrane za jedno, biće i za petoro. Tradicionalnu nošnju neguju i održavaju većinom žene, a nekad i muškarci. Kod ženske nošnje, pupak, lakat, šake ili stopalo su u redu da se vide, dok recimo ramena je sramota videti. Krajnja sramota. Saobraćaj uključuje sve što se može kretati, bio to bicikli, kutija na točkove, auto sa otpada, ali pokretljiv, tuk-tuk, kamila ili konj.

Ne koriste semafore niti daju žmigavce, ako neko želi da dà bilo kakav znak, jednostavno trubi, pa mu se po faci može videti u kom pravcu želi ići. Narandžasto Sunce u svakom momentu dana, kao znak ne tako čistog vazduha, ali diše se.

Hrana začinjena mnoštvom začina, preljuta, nekom poput mene nepodnošljiva za jelo, ali tamo se jede. Jedu svi, od ljudi do dece i životinja. Svi mogu i vole ljuto. Kad je ljuto, zna se da je jestivo. Higijena, baš kao u srednjem veku. Kupaju se kad stignu, u mesec dana, nedelju dana, kako kad i to u rekama. U rekama se kupa, pere veš, suđe (mada retko ko pere suđe uopšte), izbacuju leševi životinja, izbacuje izmet, ali ta voda je takođe pitka. Velika je reka, može se sve. Gde se kupa tu se i pije.

I onda samo zamislite mene u celom tom haosu. Pa, brzo sam se navikla. Mogu vam reći da je vraćanje u srednji vek bilo prilično zanimljivo. Ono što mi je najviše zapalo za oko jeste da ne vidim nekog velikog pomaka između modernih zemalja, a Srbija je u odnosu na Indiju takođe moderna i Indije. Okej, higijena je na većem nivou, ekologija kol’ko-tol’ko, ali ljudi vrlo slični. Kao u Indiji i u Srbiji je život propraćen normama. U Indiji je doduše, skoro sve vezano za religiju, tako i norme, dok su u Srbiji norme održavane zbog recimo reputacije, ugleda čoveka ili porodice. Danas je u modernim zemljama većina radnji uslovljena državnim zakonima, ali suština je ista kao u Indiji. Ako neko nije kao svi ostali, ne pripada okolini.

Oh da, ljudi su možda čak tamo u prednosti. Ne jedu meso, kod njih je to sramota. Eto razlike u svesnosti. Ostalo mi se manje-više čini isto. Mogla bih reći da ima pojedinih zemalja koje zaista napreduju, kako u svesti ljudi, tako i u delima, na primer ekologiji.

U Indiji ljudi veruju da nemaju puno izbora u svojim životima, recimo biranju partnera, posla kojim će se baviti, ne mogu putovati jer nisu rođeni u bogatim porodicama. Ako su rođeni siromašni, biće siromašni ceo život. Tako je kako je. Ne veruju u kreiranje svoje budućnosti i u moć izbora. A ja se pitam, nije li tako u većini zemalja, pogotovo u Srbiji? Ljudi su tu gde su, nema puno pametovanja. Jedino šta im preostaje je poređenje sa drugim ljudima, na primer onima koji su rođeni u bogatim porodicama. Mnogo ljudi širom sveta i Srbije misle da neko drugi možda može sve što poželi, ali oni ne mogu, a razlog zašto oni ne mogu se uvek pronađe, manjak mogućnosti, loš život, loša sudbina, manjak sreće u životu, rođenje pod nesrećnom zvezdom.

Ja ipak mislim da smo svi rođeni sa jednakim pravima na uspeh i sreću. Pitanje je izbora, a ne porodica u kojim smo rođeni ili biranje bogatih partnera. Šta vi, koji verujete u sebe i kreiranje svog života, mislite, da li je se čovečanstvo zaista pomaklo od srednjeg veka?
Jedno je sigurno, iz dana u dan se sve više ljudi menja i budi. Možda, ako se čovečanstvo nije promenilo do sad, hoće od sad. Budite oni koji započinju tu promenu, u sebi.

Verujem da je došlo zadnje vreme svađama, ne prihvatanju različitosti, mržnji, rasizmu, nacizmu. Ako se dva prijatelja posvađaju zato što razmišljaju drugačije, ako se ne pokušaju razumeti i ako ne prihvate da svako ima pravo da razmišlja kako želi, da je sve u redu, da su svi u pravu u svojim istinama, kako da ne bude svetskog nacizma, rasizma, ratova i neshvatanja?
Promena počinje u jednom čoveku, širi se na više ljudi, a to se širi na grad, državu, pa ceo svet. Kada naučimo da razumemo sebe, pa naše najbliže, pa one koji su nas povredili, počeće svetska promena.
Još jedno je sigurno: (r)evolucija stiže.

Scroll to Top