NE MISLIM O ČEMU MISLIŠ

I čitav život okružena sarkazmom, no nikad deo njega. I čitav život okružena licemerjem, no nikad deo njega.

Učili su nas da brinemo o tuđim mišljenjima, kao i o rečima koje drugi izgovaraju. Da li će neko nešto reći, a zapravo misliti nešto drugo je zagonetka koju treba da otkrijemo. Dati energiju na tumačenje tuđih reči je vrtlog koji se nikad ne zaustavlja jednom kada krene. Ako jednomo protumačimo, tumičićemo još hiljadu puta, dokle god to ne postane normalno i automatski. Trošićemo sopstvene misli na gluposti, dok nam trebaju pozitivne.

U mojoj davnoj porodici, pojavila se žena puna gneva, pohlepe i očigednoj ogorčenosti na svoj mučni život. Svima nama bila je spoj raznih lekcija, testova granica izdržljivosti i mira. Taj svoj gnev nije smela izraziti direktno, jer bi tako izgubila priliku da ostvari plan koji je naumila – razoriti porodicu i uzeti sve što može sebi. No, gnev, kao i svaka druga emocija, pronađe način da se iskobelja napolje i izrazi. Mudro je birala reči koje bi koristila tako da zvuče fino, a da su u pozadini zle. Tako je niko ne bi mogao okriviti za mržnju i zlo, jer se to moglo protumačiti, ali ne i dokazati.

I znate, ja je nikada nisam razumela. Uvek sam slušala ono što čujem, a onda odgovarala dobronamerno, ne misleći o pravom značenju njenih finih reči. Ko me je i mogao kriviti, bila sam tek samo dete koje misli da su svi ljudi dobri. I srećom, još uvek ne razumem sarkazam, niti planiram da ga razaznam. Ne razumem toliku količinu mržnje prema sebi i drugima, da se reči biraju kako bi se upakovale u lepo pakovanje, a zapravo su čist gnev. Ne razumem toliku količinu mržnje prema sebi, da ljudi daju sopstvenu energiju na biranje pravih reči zbog ispoljavanja zla, kojima ne čine loše nikom drugom do sebi. Ne razumem toliku količinu mržnje prema sebi, da se duša potpuno izgubi, a da se ne zapitaju da li možda može bolje. I ne želim niti mogu da razumem, jer se u mom Univerzumu neguje ljubav.

Godine su prolazile, porodica je nestala, žena je takođe nestala, a sve je više bilo sarkastičnih ljudi. Zlo se uvek može osetiti, tako da se nisam branila uzvraćanjem istom merom, već distancom od tih ljudi. Svako počinje od sebe, dakle donosi zaključke u odnosu na sopstvena iskustva ili razmišljanje. Kada sam pre par meseci prvi put počela da razmišljam o sarkazmu, donela sam neke lične zaključke:

Ne neguj zlo u sebi, pa se nećeš moći ni služiti istim, jer neće postojati u tebi. Neguj dobro u sebi i od dobrog (sebe) kreni prema svakom, jer će se samo to i nalaziti u tebi. Ne trudi se da razumeš sarkazam ili bilo kakvo zlo kada čuješ, vidiš ili osetiš, već se udalji. Otiđi u zagrljaj nekim boljim prilikama i ljudima koje ćeš upoznati, a onim lošim pruži ljubav i udalji se od njih. Loši su po sebe, ali neće biti i po tebe ako lošeg nema u tebi da odreaguje.

Svoj život sa svim bliskim ljudima u njemu smatram iskrenim i srećna sam zbog toga. Negujemo prave vrednosti (prave za nas) – ljubav i iskrenost. Ako saznam, vidim ili čujem nešto što moj prijatelj treba znati, iako će ga možda to zaboleti, reći ću. Ako mislim da je pogrešio reći ću, ako je pitao za moje mišljenje. Ako me povredi, reći ću. Ništa ne pakujem u lepe reči niti prećutkujem ono što smatram da treba da se kaže, samo kako bih ostala u dobrim odnosima ili kako ne bi mislio nešto loše o meni.

Mnogi ljudi su mi zamerali na iskrenosti, ali danas razumem i zašto. Svi oni su očekivali od mene da im prećutim ono bitno, jer ne žele da ih podsećam na istinu koju su zakopali. Svi oni žive u laži i svojim iluzijama. Svi oni su duboko u sebi nesrećni i ne vole sebe, jer misle da moraju trpeti laži i da ne postoji bolji način života. Svi oni se međusobno ne podnose, a predstavljaju se jedni drugima kao porodica, prijatelji, bračni partneri ili životni saputnici. Svi oni jedni drugima rade ogavne stvari iza leđa, pa se nađu i smeškaju kao da se ništa ne događa. I bez svih njih danas živim, srećnije.

Nekima sam rekla istinu pa su otišli, jer su hteli da im ćutim ili govorim laž. Neki su mi sami prećutali istinu, a smeškali mi se u lice, pa sam od njih sama otišla. A neki žive pričajući jedno, a misleći drugo pa se sa takvim ni ne sprijateljavam. Neki su mi bili prijatelji, neki ljubavi, a neki porodica. Sve je to isto i ništa i nikog ne treba trpeti, makar nam iz oka ispali. I hvala im svima.

Ostali su oni koji poštuju i neguju dobrotu i istinu kao i ja. Ostali su oni sa kojima ne trošim energiju na tumačenje njihovih reči, jer se ono što se govori i misli. Ostali su oni koji ne vode rat sami sa sobom da budu jedno, a glume drugo. Ne, mi prihvatamo sami sebe, a onda i jedni druge onakvi kakvi jesmo. A neki će tek doći.

Glavni zaključak je da je sarkazam sigurna smrt za dušu. Ne možete biti zaista srećni i očekivati sreću oko vas, ako to ne dajete. Ne možete očekivati istinu svrhe svog života, ako sami ne dajete istinu. Ne možete živeti u dobrom svetu, ako sami to niste. Promena koja se sada dešava u svetu je upravo iz licemerja u dobronamernost, iz zla u ljubav, iz laži u istinu. I zato je trenutno golgota i haos oko nas, jer da bi došlo novo, moramo se otarasiti starog.

Vi budite deo promene koja nastupa. Žalite sve one koji više poštuju laž od istine, jer ne znaju za bolje. Prisetimo se svojih pravih domova gde živi ljubav, pa pravimo sopstvene svetove po ugledu na to. U mom Univerzumu vlada sreća i istina, a nadam se da je tako i kod vas. No, ako nije, idealno je vreme da to promenite.

I smejem se zahvalna što nikad nisam razumela niti ću razumeti sarkazam.

I smejte se zahvalni što niste ni vi, i što se ostali svoji.

I smejte se zahvalni ako jeste, ali više to niste i ne želite biti.

1 thought on “NE MISLIM O ČEMU MISLIŠ”

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top