MALO VIŠE OD MATERIJALNOG

Prva asocijacija na Bali mi je džungla, pa religija, umetnost, sreća, soboda. Šetala sam pirinčanim poljima i zalutala duboko u džunglu. Nakon nekog vremena došle su žena i devojčica, ćerka, sele su i gledale u mene. Ne pričaju engleski, ali sam razumela šta su htele reći. Komunicirale smo dušom, a duša se ogleda u očima. Razumela sam njihovu sreću i zainteresovanost da vide, upoznaju nekog drugačijeg od njih. Na njima prljava, pocepana odeća, blatnjave noge, ali i osmeh od uva do uva. Videla sam da nemaju pitanje u glavi šta će obući danas. A ni ja, ništa bolja od njih, odeća koju nosim već godinu dana i ručno je perem, vraćam se nomadskom životu i uživam u tome. Mnogo sam rasterećenija i mirnija od kako ne marim o tome šta ću obući, fokus mi je na nekim drugim, bitnijim mislima. Njih dve su baš kao iz filmova, malo kulturnije od ekstremnih plemena, ali slične. Žive u prašumi, na ivici sa pirinčanim poljima. Kuća im je od drveta, svega jedna sobica da se imaju gde sakriti kada pada kiša i da imaju gde prespavati, a kućica, naravno, nema kupatilo. Neverovatno koliko nemaju ništa materijalno, ne znaju da uopšte postoji, velike kuće, skupa kola, alkohol, droge, poslovi od 8-16h, a vidim da im je i bolje što ne znaju. Neko bi stvarno pomislio da nemaju ništa, ali zapravo imaju sve. Ni ne treba im materijalno.

Zašto bi one radile svaki dan u pošti, marketu, firmi, zašto bi imale svoju firmu? Da bi jednog dana kupile imanje u prirodi i živele slobodne? Već žive tako.
Na žalost, u većini su oni koji žive nadajući se da će jednog dana napraviti sebi mir, da će jednog dana zaraditi novac za svoju slobodu.
U očima žene sam videla mir, staloženost, sreću i pronađenu svrhu života. U očima deteta videla sam želju za učenjem, ali učenjem suštine života.
Dete koje se ne bori sa društvenim normama, uverenjima, dete kome se ne govori čime se treba baviti ne bi li imalo novca za život, dete koje nije anksiozno, ne pati od depresije, nema napada panike, dete koje je slobodno. Osnovno o životu će naučiti od majke, a posle će sama učiti iskustvima u prašumi. Iskustvo da bude jedno sa prirodom, da bude srećna što postoji, da voli sebe i da se poveže sa duhovnim svetom.
Ne plaćaju nikom račune, poreze, žive slobodu u prirodi, jer im je Majka priroda i dala sve besplatno, kao i svakom od nas. Ne nazivaju alternativnom medicinom prirodno lečenje, koje je se intenzivno koristilo od kako je sveta i veka do pre sto godina. Priroda nam je sve dala, mir, lek, sreću, svrhu. Nije dala nikakve bolesti, ratove, mržnju.
Oni koji upravljaju svetom ne mare za nju, ne mare za ljude, samo se prave da brinu o nama i to dobro propagiraju medijama, jedino o čemu mare je novac i brilijantno su promislili kada su napravili sistem gde im svaki čovek plaća što živi, postoji, plaća hranu, vodu, sve što bi trebao imati besplatno.
Rađamo se goli u potpunoj istini, a živimo čitav život obmotani u skupe ili jeftine krpe, u lažima.
Istina je jedna, svako ima svoju svrhu u ovom i svakom životu, a pre nego što pronađemo tu svrhu, svrha je tražiti je. Ako je ne pronađemo, život će nam leteti i ostaćemo nesrećni. Žena i dete su pronašle svoje, a to je postojanje i život u miru. Mogle bi podučavati čitav svet, koji im se neretko smeje i ruga, o životnim vrednostima. A možda će zaista podučavati svet, to bi svakako bilo preko potrebno svakom od nas.
Mi ljudi smo duhovna bića koja žive u materijalnom svetu. Naravno da trebamo imati materijalnog, ali fokus ne sme biti samo na tome. Ako nam je fokus samo na materijalnom, živećemo uzaludno, tako ćemo se i osećati i nikada nećemo shvatiti zašto postojimo.

Na kraju krajeva, ne verujem da je vaša svrha ovog kratkog života voziti skupa kola, kupiti vilu, jahtu.
A ako jeste, kako se ne zapitate zašto ništa od toga ne možete poneti sa sobom kada umrete?

Scroll to Top