JUST COME HOME ili tekst o nadanju

Kada nam se desi psihički slom, aspekt nade je veoma važan. Da li se radilo o slomu zbog naših porodičnih odnosa, zbog prijateljstva ili zbog emotivnog partnera, nije važno, isto je. U svim tim poljima nas najviše boli nadanje da će se nešto ili neko promeniti. Samim tim sam došla do zaključka da nije problem u tome što mi je neko nešto „loše“ uradio, već u mom ličnom nadanju da će se nešto promeniti kod te osobe, i da će biti bolje. Mi sami dajemo važnost i veličinu problemu.

Ako u samom početku našeg slamanja i tuge prihvatimo situaciju ili osobu baš takve kakve jesu, lakše i brže prolazimo kroz bol, jer gledamo trezvene glave sve što se dešava. Ne pravimo iluzije o njima i ne opravdavamo ih. Dakle, ako vas, na primer, partner napusti, ako nestane bez objašnjenja, na vama ostaje da se iznesete sa svojim egom onako kako je za vaše najveće dobro. Da uprostim: ako partner nestane bez reči, prvo će vam biti slomljen ego. Taj ego će stvoriti nadu da ćete se pomiriti sa partnerom, da ćete na kraju ipak vi njega ostaviti i da ćete dobiti pobedu umesto poraza.

Samim tim što se u vama stvorila nada na konto vašeg povređenog ega, problem sa partnerom više nije problem sa njim, već problem u vama sa vama samima. Kako i zašto? Vrlo jednostavno. Kao što sam napisala, vi ste na početku sloma imali opciju da se iznesete sa egom kako je za vaše najveće dobro, ali ste takođe imali opciju da mu se prepustite te da ovlada vama negativnim emocijama, ljubomorom, besom, gordošću. U tom slučaju, umesto da se osoba koja vas je povredila prihvati takva kakva jeste, vi ništa ne prihvatate i bol koju osećate sa svim ostalim negativnim emocijama čvrsto držite u sebi. Vi to držite u sebi. Lično vi. Ne partner. Ne neko drugi. Niko drugi. Vi, glavom i bradom, odlučno odbijate da prihvatite sve što se desilo tako kako se desilo, dokle god se magijom ista ta situacija ne bi završila onako kako vama i vašem egu odgovara.

U ovakvim situacijama, kada se nada ne odnosi na vas i vaše dobro (da će vama biti bolje, da zaslužujete i možete bolje(g), da ćete naučiti nešto dobro u tome što prolazite), loša je. Loša, jer se odnosi na drugu vrstu nade, da će se neko ili nešto promeniti, do vas, i da će se završiti kako vama paše. Upravo nas ta nada vodi direktno u još dublju i goru bol, tugu, patnju i povređenost. Mi sami sebi još više otežavamo ono što može mnogo manje da nas boli.

Ispravna nada, ona kada verujete da se sve, pa i ono najcrnje, dešava za vaše najveće dobro, isprva bude bolna. Bolna je jer odlučujete da se suočite sa svojim egom, onom lošom nadom, i odlučujete da stavite tačku na mesto upitnika, prihvatanjem svega što se desilo baš onako kako se desilo. Ego će vas istog momenta odgovarati od suočavanja sa njim, ubeđivaće vas da se ipak nadate drugačijem završetku ili osveti, i govoriće vam kako je tako lakše i bolje. To će govoriti zato što ego deluje iz straha da ne bude ponovo povređen ili poražen. No duša deluje iz čiste bezuslovne ljubavi, razumevanja i prihvatanja svega i svakog, a prvenstveno vas.

Ego će reći: Moraš mu se osvetiti i moraš mu vratiti. A duša: Prihvatam osobu koja me je povredila takvu kakva jeste i samim tim je više ne uveličavam i ne idealizujem, te shvatam da zaslužujem, mogu i da me čeka nešto mnogo bolje. Ego će se sujetno pitatii: Kako on takav može mene da ostavi? Vratiću mu se i navešću njega da mi se vrati, a onda ću ja njega ostaviti i biće mi sve mnogo lakše. No, duša će reći: Nisam ja povređena, već ego. Boli te jer ne veruješ u sebe, ne veruješ da te čeka nešto bolje. Ja delujem iz ljubavi, samim tim i razumem i volim tebe, a i osobu koja te je povredila. Sve se u svakom momentu dešava za tvoje najveće dobro, stoga nema potrebe da mu se vraćaš i da čezneš za osvetom, kada je već sve savršeno jasno i koračaš ka još većoj sreći.

Ne opiri se boli, pusti je da prođe u svom ritmu, jer te ona uči važnoj lekciji koju prolaziš. Kada je savladaš, bez opiranja i nadanja drugačijem ishodu, više ti se takve situacije neće događati. Ako se budeš svetila, upašćeš u začarani krug karme i svaki sledeći će te ponovo povrediti, dokle god ne budeš prihvatila da je u redu da budeš povređena, da te nešto boli, kao i da će to nešto proći. Zar se ne pitaš kako to da ti se uvek slične situacije dešavaju kroz različite ljude? Da, to je zbog ne naučene lekcije.

Kada prihvatimo sve kako jeste, bićemo srećniji i mudriji za još jedno iskustvo. Baš zato nam se ni približno slična situacija više neće ponoviti, već ćemo proživljavati nova, srećnija, bolja i lakša iskustva.

Bol je, kao i sve drugo u životu, prolazna. Potrudi se da je pustiš da prođe kroz tebe bez da je potiskuješ ili da bežiš od nje. Pusti je da te nauči ono čemu je došla da te nauči. Pobedi svoj ego znajući da je sve u redu i da može biti samo bolje. Znajući da te čeka još veća ljubav prema sebi, a onda i muškarci i svi drugi ljudi koji su spremni da te bezuslovno vole.

Pruži sebi ono što hoćeš da ti drugi pruže, i ljubav će biti svuda oko tebe.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to Top