JEDAN HIPERAKTIVAN TEKST

Ah, jednom kada sam otišla, nikad se nisam vratila. Volim tu energiju Srbije, dovela me je do granice pucanja i oterala me.
Predivna jedna energija, prosto takvu nigde nisam doživela. Vazda sam se svađala i terala neku nepostojeću pravdu zadrtijim ljudima od same države. Naravno, sama sam bila zadrta, a zauzvrat sam dobijala verbalno jebanje svega po redu.
Predivni ljudi kojima su problemi vazda preči od njih samih. Za sve postoji izgovor! Predivni kompleksi koji samo gledaju u tuđe, nikad svoje i večito zavidni, ljubomorni, praveći gnev sebi i šireći ga svojim bliskim. Predivne teme dobro poznatih rečenica kako je život težak, mora se „debelo pomučiti“, uz razume se, kaficu i raki’cu.
Ali što tek volim energiju „mafije“ omladine, razume se da sam sama takva bila. Poučno, priznajem, pogotovo za nadolazeće generacije. Ma ne, najbolje od Srbije mora da su ljubavi. „Ljubomoran sam jer te volim.“, “Ti si moja“, “Ne mogu da živim bez tebe“, “Volim te više od sebe“ ili pak roditeljsko „Dok si pod mojim krovom biće kako ja kažem“, “Ja te rodila, ja te ubila“. Predivno. I stvarno nas svi ti ljudi ubede da je to istina.


Bogu hvala na svim drugim državama i ljudima koji žive potpuno drugačije, te su mi otvorile mozak da drugačije ne-jeste, nego mora, ako hoću da živim van psihijatrijske ustanove. A od Srbije sam onda uzela ono što mi je najviše odgovaralo.
Hmmm… Mislim da još uvek nisam spoznala šta je to, jer verovatno ne postoji, ali nikad ne reci nikad. Ma sigurna sam da će mi vreme pokazati šta je to.
Gde sam ono stala… Ah da, imamo onda i kafiće punih ljudi koji samo uzimaju tu jadnu kamatu od dobro poznatih „zelenaša“ za te iste kafe, “skupe“ izlaske, boce alkohola kako bi pričali brojnoj okolini da oni ipak ništa ne rade, da žive „ka’ u cara“
Ili presrećne brakove pune ljubavi između muškarca i žene koji se toliko vole da moraju pogledati u 20 godina mlađe od sebe, čisto da bi namirili svoje potrebe i bar na kratko pobegli od ukućana, ali ne zaboravite, to su pre svega srećni brakovi puni ljubavi i svi uspevaju.
Predivno usađena uverenja da se u brak ulazi jer ‘to tako treba, vreme je’ ili ‘da drugi ne bi pričali’. Drugi, kojih je u celoj državi nema ukupno ni 7 miliona, a kamoli koliko ih je u provincijama. Sve je to dobro.
Ima, dakako i onog dobrog. Sabotirani mladi umetnici i njihovi životi. Možda nisu prihvaćeni od okoline, koju niko nije pitao da ih prihvati ili ne prihvati,no oni se opiru i vode svoje živote umetnika po lepim zavučenim, ne tako popularnim kafićima, klubovima, umetničkim školama.
Da, ja sam jednom bila jedna od njih. Eto ogromne zahvalnosti Srbiji i njenoj energiji. Vodila me je, ljudima poznatijim „putem ludaka“. Hvala joj, jer sam zato sada ovde.
Ali sigurna sam da stižu neki srećniji tekstovi o toj predivnoj zemlji, tek divnijem narodu.

Scroll to Top