FINANSIJSKE I MATERIJALNE BRIGE

Sa više strana me ljudi, koji su i pročitali moju knjigu, i rade na sebi, i već dovoljno znaju, pitaju: kako živiš? Osnovno pitanje na Balkanu nije kako živiš, već: odakle ti novac? Gde ga kopaš? Kako ti možeš, a ja ne mogu? Da li su ti roditelji bogati, pa ti je lako? Ili si prostitutka? Šta si? Kako? Odakle?

Traže opravdanje da je nekom drugom lakše od njih, jer ne mogu da prihvate svoje finansijsko stanje. Ili je drugom lakše, ili taj drugi nema morala, i tako dolazi do novca. Prihvatiće bilo šta, bilo kakav izgovor, samo da ne preuzmu odgovornost za ono što žive, samo da naprave od sebe žrtvu.

Međutim, od kako sam počela sa radom na sebi, od kako sam aktivna na Instagramu, izbegavam konkretan odgovor KAKO. Objašnjenje je veoma jednostavno: to su suviše privatne stvari. Da izjašnjavam kako mi je palo sa neba, ne mogu. Ali ovom objavom sam odlučila ipak da vam kažem nešto, a to je moje psihičko stanje u neizvesnosti.

Prvo i osnovno, onaj ko se odluči da ide za sobom, mora upasti u neizvesnost. Duhovni put jeste neizvesnost, jer je to rad na sebi. Ako želiš promenu, ne tragaj za stabilnošću, već za promenom. Samim tim što smo rođeni na Balkanu, imamo tešku karmu. I jedno od glavnih uverenja je NEMAŠTINA. Strah da nećemo imati za hranu i osnovno.

Ljudima koji su pročitali moju knjigu nije dovoljno da kažem da sam radila u Austriji i zaradila novac za naredan period koji sam provela na Baliju. Ne, oni traže dublje i dalje. ŠTA JE RADILA U AUSTRIJI? Kako je moguće da je zaradila toliko novca da može da živi sama na kraju sveta? Tamo nisu plate veće od 1200 eura za strance koji ni papire nemaju. MORA DA SE PROSTITUISALA.

To je duboko nezadovoljstvo, toliko duboko da sami kuju zavere kako neko drugi može, a oni ne mogu. Da vam nešto kažem: MOŽETE I VI. SPOSOBNI STE. Kao što verujem u sebe, verujem i u vas.

Počnite od prihvatanja neizvesnosti, a onda verujte u sebe. Neizvesnost uopšte nije jednostavna i laka, to odmah znajte. Sa njom se borimo svakim danom, dokle god ne stanemo na svoje noge, od onog što volimo. Da bismo uspeli u onom što volimo, moramo dati sebe i moramo verovati životu. Veoma je važno da verujemo životu. Ako ne postoji vera, ne postoji ni rešenje.

Finansijsko bogatstvo, finansijska nezavisnost i sigurnost JESU STANJE UMA. Ako to ne rezonuje sa tobom, preskoči ovaj tekst. To je poptuno u redu.

Svaki mesec imam obaveze da platim stanarinu i račune u jednom danu, i ni jedan do sad nisam znala KAKO ću ih platiti. Međutim, pored toga što nisam znala, NISAM SE OPTEREĆIVALA PITANJEM KAKO. Jednostavno sam znala da će se rešiti, kao što se sve u životu reši. I svaki mesec je sve plaćeno na vreme. KAKO? Ni sama ne znam kako. Jedan mesec zaradim od seansi, drugi mi stigne uplata na western od prijatelja kom sam pomogla i baš je tad kad mi je trebalo, a on to nije znao, odlučio da mi se oduži. Treći zaradim od slika, četvrti mi da momak. Svaki je zaseban i nikad ne znam kako. I to je cena slobode za kojom tragam. Da bih se u potpunosti ostvarila u onom što volim, moram na tome i raditi.

Da biste bili advokat, morate studirati i dati godine života ulaganja u to. Isto je i ovde. Potrebno je vreme. Prvo pronaći čime se želiš baviti, šta je ono što toliko voliš, da gubiš osećaj za vreme? Kako možeš doprineti svetu i sebi? A onda se usuditi koračati tim putem. I biti istrajan, dokle god ne uspeš, koliko god ti vremena trebalo. Isto, potpuno isto, kao i u svakom drugom privatnom biznisu. Vreme, posvećenost i vera.

Dakle, sa neizvesnošću se UČI ŽIVETI SVAKIM DANOM, jer uopšte nije lako. Nije lako zato naš um, ego, ne voli da veruje životu i živi tako „jednostavno“. To mu je nesigurno, i onda nas ubija brigama, strahovima i opterećivanjima. I sledeći mesec ne znam kako ću, ali znam da će se rešiti.

E sad, da bismo toliko verovali životu da mu prepustimo finansijske brige, MORAMO znati da smo NA PRAVOM PUTU. Jednostavno moramo, jer tako verujemo Univerzumu da će rešiti sve što treba da se reši. Lično sam pronašla sebe, u pisanju, slikarstvu i seansama. Pre toga sam znala da sam na putu da sve to otkrijem. I sve vreme ZNAM da je to moj pravi put. I baš zato što je to pravi put, život mi namešta da sve izdatke platim, da uvek imam dovoljno novca za sve, i da uvek sve rešim. Često, vrlo često se desi da potrošim sav novac, da mi ne ostane ni za cigarete, ali to nemanje traje jedan do dva dana. Uvek se nešto desi, i uvek imam. Ali ja budem spremna da nemanje traje i mesec dana. Jednostavno se ne plašim, jer znam da ne može biti tako doveka.

Svaki dan meditiram i govorim „prepuštam ti sve finansijske brige i strahove“. Svaki dan govorim MILION PUTA DNEVNO „VERUJEM TI“. Zaista verujem životu, Univerzumu. Zaista verujem da je ovaj put kojim idem pravi, i da baš zato nema razloga da se plašim da nešto neću platiti, ili imati da jedem. U najgoroj situaciji samo pitam sebe „da li ću od ovog umreti?“ Odgovor nikad nije bio da hoću. Ne mogu umreti ako prvog ne platim stanarinu. Platiću je petog, nije važno, ali platiću je.

Postoji mnoštvo tehnika koje svakodnevno radim za samoostvarivanje i uklanjanje negativnih misli o finansijama, uklanjanje pitanja KAKO ĆU i uklanjanje sumnje u sebe. Do sada nikad nisam bila gladna, čak šta više, imam i više nego što mi je dovoljno. I putujem, i kupujem, i plaćam, i dajem. I smatram da živim mnogo bolje od onih koji imaju stalan posao i onih što se kidaju što idu na njega.

Uskoro ću se potpuno ostvariti u onom što volim, toliko da neću morati svakodnevno da prihvatam finansijsku neizvesnost, ali do tog dana, spremna sam da spuštam svoj ego ako treba i svakog minuta, kako bih poverovala životu. I do tada, odlično mi je i ovako. Da sada biram, stalan posao sa platom od 10 000 eura, od 8-16h ili ovaj moj život, izabrala bih moj. I da su milioni u pitanju, izabrala bih moj. Ovakav, van sistema, van svih pravila i normi, van svih ukorenjenih pogrešnih uverenja, SLOBODAN. Ja sam ona koja upravlja svim vremenom svog svakog dana, bez ikakvih obaveza. Ja sam ona koja bira kada će i koliko raditi ONO ŠTO VOLI. Ja sam ona koja ima potpunu slobodu.

I ta sloboda, takođe ima cenu, a to je upravo SVAKODNEVNI RAD NA SEBI BORBOM PROTIV EGA, svakodnevnih milijardu misli KAKO, NEĆEŠ MOĆI, NEĆEŠ PLATITI, NEĆEŠ USPETI. I da vam kažem nešto, za to nisu svi. Većina nije. Jer za ovakav život, potrebna su muda, ali ne obična, već ona DO PODA. Pogotovo ovde, na Balkanu, gde su apsolutno svi ljudi u finansijskim pitanjima, neverici i preživljavanju. Em što ćeš se, draga moja, boriti sa svojom glavom, em sa drugim ljudima, koji će te konstantno pitati kako uspevaš i kako ćeš, kada stvarno ne budeš znala kako ćeš.

Ono što sam naučila za čitav ovaj neizvesni život je da ako imam obavezu da platim nešto na primer svakog prvog u mesecu, nemam je ceo mesec. Dakle, neću se nervirati ceo mesec zbog samo jednog dana. Na taj dan ću razmisliti kako ću, a ako ne vidim rešenje, prepustiću Univerzumu da reši. I rešiće. Kao i uvek.

I ti moraš da znaš da će se rešiti, a ako hoćeš da znaš, moraš debelo da veruješ. Odlučila sam da verujem Univerzumu jer moj um jednostavno ne može da smisli „kako“. Kako ću živeti na Baliju? Kako ću otići na najluksuznije mesto na svetu? Kako ću imati za sve mesečne izdatke? Ne znam, mučno mi je da se opterećujem, jer se tako uskraćujem. Uskraćujem se snova koje uporno ostvarujem. Da sam se pitala KAKO ĆU ŽIVETI NA BALIJU, nikad ne bih živela tamo, jer ne bih znala kako. Jednostano ne znam. UNIVERZUM ZNA. PREPUSTI MU TU BRIGU, VERUJ MU. Nije on džaba Univerzum, a ti samo obično malecko ljudsko biće. Prihvatila sam da je moj um ograničen, da ne vidi širu sliku i ne može da smisli kako. To bi reklo, da sam spustila svoj ego. I spuštam ga svakim danom. I sve sam srećnija.

Oni koji ne žive svoje snove i koji misle kako je neki njihov san samo san, jer im je to nemoguće, oni brinu kako će i od čega će. Oni sigurno ne veruju Univerzumu, već sebi. A pošto veruju sebi, nisu daleko ni dogurali. Nagledala sam se mnogo onih koji nemaju i muče se prateći sistem i mišljenja bliskih ljudi, a još više onih koji imaju puno, ali nemaju gde da potroše, jer rade cele dane. Svi su oni mislili KAKO ĆE. I niko nije slobodan, već rob svog posla, ili teškog života.

Ali dogurali su Šri Hari, Žaklina, Žana. Ljudi koje sam upoznala na Baliju, Balkance. Rade ono što vole, žive od toga, slobodno. Često u neizvesnosti, ali godinama su naučili da se nose sa svojim egom jednostavno – spuste ga. I opa, eto vere u Univerzum. Godinama su dostigli finansijsku stabilnost od svega što vole, ali sve te godine do tog momenta nezavisnosti su bili uporni, bezgranično su davali, pomagali sebi i svetu, i verovali životu. Samo onaj koji traga za srećom može da veruje životu. Samo onaj koji traga za sobom, može da veruje Univerzumu.

Ovaj put kojim idem je strm, i iziskuje svakodnevno spuštanje mučnog ega, ali je slobodan. Ovaj put je moja lična sreća koja je svakim danom sve veća i svakom rešenom situacijom sve veća. I sve sam sigurnija u ono što živim. Sve više verujem. Sve više prepuštam Univerzumu brige i strahove. Radim ono što volim, koliko god mogu, a sve ostalo je, što se mene tiče, već rešeno. I sve, ama baš sve, mi dolazi u najbolje vreme za mene, za moje najveće dobro.

Muda na pod svetlonoše, nije mama pičke rodila! Trk u neizvesnost, trk u spuštanje ega!

I da vidiš šta je pravi rad na sebi. Tada već, možemo da pričamo o duhovnosti, jer u nju toliko veruješ, da joj prepuštaš probleme iz „realnog“ života. Tada, više nije da samo prepričavaš ono što si pročitala u knjigama, već deluješ, otkrivaš i pokazuješ svojim primerom. I tada, postaješ zapravo duhovna.

Poveruj sebi, ovog puta ZAPRAVO. Toliko, da u pravim problemima, veruješ. I onda ćeš spoznati pravu duhovnost, onu koju stičeš, pored čitanja knjiga i slušanja tuđih iskustava, SVOJIM ISKUSTVOM. Onu u koju ćeš toliko verovati, da ćeš je i živeti.

Welcome to sloboda, svetlonoše. Možda nije jednostavno, ali je ono što ti biraš. I svakako, nisi sama u tome. Ima nas još. I svi smo uz tebe.

Srećno!

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top