ELENINA PRIČA – PUSHKAR

Početak i Spoznaja (Indija)

Kažu da se svakom čoveku dešavaju velike životne promene svakih 7 godina. Da li je to zbog planete Uran koja svakih 7 godina menja astrološki znak, da li je zbog duhovnog značenja broja 7 ili je zbog nekih ugovora naših duša, ne znam. Ali se meni zaista jesu dešavale.

Sa 7 godina sam prvi put čula za Indiju i osetila sam talas ljubavi i znatiželje, tada sam prvi put poželela da odem u Indiju.

Sa 14 godina sam upisala srednju baletsku školu, odlučila sam se za svoj životni put – umetnost i prvi put sam prisustvovala Hare Krišna festivalu. Bila sam uplašena, kroz glavu su mi prolazile misli kako je to sekta, zbog nesvesne okoline koja je to tračarila. No više sam bila uplašena Indije. Taj festival je doneo energiju Indije, njene mirise i boje. Znala sam da ću se u potpunosti promeniti jednog dana kada je posetim. Znala sam da će ta transformacija boleti, ali sam je jedva čekala.

U oktobru sam napunila 21. godinu, a u novembru sam otišla u Indiju. Tamo sam se suočavala sa lažima, prevarama, krađom i “pokvarenim” ljudima. Ali kroz prevaru od strane agencije, izvukla sam jedno od najboljih iskustava – otišla sam u Pushkar.

Predstavili su ga kao grad hipika hramova. Kako sam stigla tamo, zgrčenost i strah da ću doživeti nešto loše su nestali i napokon sam se opustila. Zaista jeste grad hipika, obzirom da sam videla gomilu turista iz čitavog sveta i svi su bili hipici, deca cveća. Pushkar je prilično mali grad, a ima preko 500 hramova, uključujući i Brahmin hram koji je jedan od samo šest hramova posvećenih njemu u čitavoj Indiji.

Brahma (The Creator) je hinduistički Bog stvaranja, inteligencije i kreativnosti koji je po njihovom verovanju stvorio sve(t), kao i jezero u Pushkaru, tokom „bitke sa neprijateljima“. Oko jezera svi ljudi hodaju bosi, svi se izuvaju pre nego što zakorače na „svetu stazu“ i na taj način iskazuju poštovanje Bogu.

Ništa od toga nisam znala dok sam provodila dane tamo – samo sam se prepustila osećaju kreativnosti u meni koji je se stvorio ni od kuda i krenuo se širiti mojim telom i mislima. Počela sam da crtam, snimam, fotografišem, dizajniram, pa čak i pišem nešto duže jutarnje stranice. Razmišljala sam o svojoj budućnosti, pitanjima čime ću se baviti, kako da pomognem svetu, kako da spojim umetnosti u jedno. Uživala sam u gradu hipika i sama postajući jedan. Moja životna promena u 21.godini počela je na Pushkarskom jezeru. Čitave dane bih sedela kraj vode, posmatrala ljude koji se mole, sebe, svoje misli i kreativnost koja se rađala.

Nakon tog grada sam obišla još gomilu gradova severne Indije, a  nakon celog proputovanja sam otišla kući, na Bali. Tek sam na Baliju uvidela koliko sam se promenila u svakom polju života, kao i to da je sve počelo u Pushkaru, pa se nastavilo u ostalim gradovima Indije.

Danas posmatram kako se sve o čemu sam razmišljala u Pushkaru dešava, jednostavno se ostvaruje. Danas još uvek nisam privržena ni jednoj religiji, ali energija Boga Brahme ili bića sa neke druge planete je uticala na moje cvetanje. Danas znam legende o tom gradu i verujem da su istinite, jer sam osetila njihovu energiju – inteligenciju, kreativnost i stvaranje. Inteligencija je bila razmišljanje o tome čime ću se baviti, kreativnost sve što sam tamo počela da radim, a stvaranje sve to kad je se počelo ostvarivati.

I znate, koji god Bog raznim narodima bio „pravi“, za mene je svaki pravi. Ne vodim se nikakvim tradicijama i uverenjima, ne radim ono što mi kažu da radim, već ono što osećam da treba da uradim. Verujem sili koju osećam gde god da odem, verujem da svako od nas zaslužuje ljubav i sreću i verujem da se to traži u sebi. U Indiju sam otišla sa razlogom da zavirim u sebe i spoznam sve što trebam spoznati i  smatram da sam zato i osetila energiju njihovih Bogova.

Ne pratim nalaganja iz biblije, kurana, bhagavad gite, veda, ni iz čega što je stvorio čovek. Pratim svoju intuiciju i energiju upravo svih tih Bogova o kojima te „svete“ knjige pišu – svi su oni stvarni i pre svega puni ljubavi i razumevanja za svakog od nas. Niko nije ovde kako bi se mučio, patio ili kako bi se uskraćivao ovozemaljskih užitaka- jer u suprotnom ne bismo bili ovde.

Uzmi sve što ti život pruža – prepustiti se svemu što mi se trenutno dešava bez opiranja, znajući da bilo dobro ili loše – opravdano je kako bih postala bolji čovek, kako bih živela bolje i kako bih spoznala sreću. Baviti se onim što volim, jer je moguće i jer sam voljena, ne onim što ne volim, ali bi mi donelo zaradu. Da, voljena sam, za sve dobro i loše što sam učinila. Ako ne mogu oprostiti sama sebi, zašto bi mi Bog oprostio? Ako ne mogu oprostiti sama sebi, neću moći nikom drugom. Hrabrost da prihvatim sebe i osećaj slobode da se iskažem svetu bez srama.

Sve sam to naučila u Indiji, počevši od Pushkara.

Sve sam to naučila početkom još jednog sedmogodišnjeg ciklusa.

I danas sve to živim.

1 thought on “ELENINA PRIČA – PUSHKAR”

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to Top