DISTANCA

Jednostavno je živeti srećan život.
Prvih nekoliko dana bivanja u Hrvatskoj sam tu rečenicu ponavljala u glavi. Pojma nisam imala šta uopšte znači srećan život, ali sam znala da je rečenica ispravna, došla mi je kao mantra. Još nešto sam znala, šta god to značilo, svakako ne znači da će mi sve pasti sa neba istog momenta, ali hoće ono što mi je najpotrebnije.

I naravno, kao što ljudi većinom ne vide dobro u sadašnjosti, nisam ni ja. Pala mi je sa neba distanca, distanca od izvora negativnog koje me je gazilo. Tada je to bio samo običan, kratak put u Hrvatsku na letovanje, a sada vidim od tog običnog putovanja lekciju.
Od muve pravim slona, da, ali meni je slon pozitivan. Ništa se ne dešava slučajno i svaki minut našeg života ima značenje, a na nama je da li ćemo to uvideti ili ne. Za mene je muva letenje kroz sadašnjost, ne obazirući se na pravo dešavanje, razloge i lekcije toga što se dešava, a slon je velika sreća, pridavanje značaja svakom trenu i ispunjenje ispunjeno saznanjem da je sve smisleno, a ne besmisleno kao što mnogi misle.

„Možes pobeći hiljade kilometra daleko, ali od sebe ne možes“ je rečenica koju mi često kažu. Istina, samo što ja ne bežim nigde i ni od koga. I istina opet, ali to ne znači da moramo ostati u srži problema. Ne tako jakim ljudima potrebna je distanca od izvora negativne energije koja utiče na njih, kako bi mogli zaviriti u sebe, a prvenstveno sagledati situacije iz više uglova, što je ključno na putu ka sreći.
I upravo to je ono što je se meni tada desilo. Da, ne mogu pobeći od sebe, ako uopšte bežim od sebe, no naprotiv, ja se vraćam sebi. Nisam svoja u srži negativnog,nisam svoja tamo gde sam imala potrebu za odlaskom. U tim momentima, bila sam ravna emotivno i posmatrala sam sadašnjost, ali dan po dan, distanca u Hrvatskoj ili samo obično letovanje mi je počelo otvarati oči i istog momenta kada sam to uvidela, odlučila sam da ostanem tamo.
Shvatila sam da jedino distancom mogu gledati svojim očima, a ne oklopom emocija koji se godinama stvarao kao odbrana od svega što me boli.
Tada sam takođe napokon prihvatila da trebam slušati put u sebi koji me uvek vodi u ono najbolje po mene. Kada se jedna vrata zatvore, novih pet se otvori. Od tada u to verujem i to živim.
Ne, nikako ne mogu pobeći od sebe, ali mogu se distancirati i mogu pobeći tamo gde sam svoja.
Jednostavno je živeti srećan život, ako me razumete.

Scroll to Top