DA SAM TAMO MOGLA (ne)BIH

Jeste, u pravu ste, u Indiji se mnogo lakše manifestuje nego na Balkanu. Zašto? Zato što se u Indiji milijarda ljudi svakodnevno moli, a takva energija vere unosi blagostanje.

No, znate, tamo ne mogu baš svi manifestovati lako i brzo, kao što nisam mogla ni ja. Kada čovek nije raščistio sa prošlošću, kada nije oprostio sebi i drugima, kada je labilan, kada ne zna koji je njegov put, kada ne veruje u smisao svog života, čak ni u Indiji ne može ništa, baš ništa.

Jedino šta može jeste da prihvati da se mora suočiti sa sobom. Indija vam podigne sve probleme pravo u um. One potkopane ili one kojih smo svesni, nije važno, sve izađe na nos. Baci vas u vatru vaših problema toliko da retko ko može izdržati neki duži boravak tamo.

Već nakon dva dana sam htela kući, ali sam ostala do kraja, mesec dana. U svom tom ludilu retko ko može manifestovati, ne može biti ni pozitivan, dobre volje. Lično sam se pomirila da ću ostati tamo mesec dana i trudila sam se da posmatram objektivno probleme sa kojim sam se suočavala, a i brojala sam dane do odlaska na Bali.

Ljude koje sam upoznala u Indiji, turiste, bili su uravnoteženi i svoji, mirni. Znali su ko su, šta su, zašto su i uživali su u nagradi Univerzuma, mogućnosti da manifestuju šta god požele. No mi koji ne znamo, možemo samo da se prepustimo energiji u kojoj se nalazimo, moleći se da ćemo oprostiti svima kojima trebamo, kao i sebi i da ćemo naučiti davno zadate lekcije.

Tih mesec dana, ni jedne sekunde nisam bila u svom potpunom miru. Bila sam besna, plakala sam, smejala sam se histerično, čas sam mogla šetati ulicom, čas sam htela pobeći sama od sebe. Upravo to, sav stres i negativnost počeli su izlaziti na površinu. Čak i oni problemi koje sam mislila da sam rešila, no ipak nisam. Sve to izlazi kroz emocije.

Dok traje, ne možemo razmišljati o manifestaciji, dok na Balkanu možete manifestovati bez suočavanja sa sobom. Doduše, mnogo teže nego kada znamo ko smo, ali može. I znate, danas sam zahvalna Indiji, jer da tada nisam spoznala pitanja i odgovore, ko zna kada i kako bih.

No uvek je bolje suočiti se sa sobom, malo po malo, moći ćete manifestovati ono što hoćete, svakim radom na sebi sve lakše. Ne samo manifestovati, već i živeti lakše, bez bremena, muke i stresa. Samo opraštanjem sebi možemo promeniti svet u kom se nalazimo, a do opraštanja učimo još gomilu lekcija. Sa svakom naučenom smo rasterećeniji i radosniji.

Tako da, ne tešite se kako svi u Indiji mogu manifestovati, a vi ne možete, kako je njima lakše nego vama. Ne mogu, a ako mogu, onda su prošli kroz pakao prihvatanja sebe, pakao opraštanja. I da, toplo preporučujem odlazak u Indiju, razneće vas, ali ćete i procvetati. Možda ne odmah, ali kroz par meseci da.

Spoznala sam da je moj put pomaganje ljudima pisanjem, spoznala sam svoje talente, trenutni put, sigurna sam da ćete i vi.

Ako želite pronaći sebe, morate se suočiti sa sobom, bilo u Indiji ili na Balkanu. Čak i ako nikad ne odete u Indiju, zavolite sebe i oprostite sebi. To svi zaslužujemo.

Put je trnovit i gust, ali vodi pravo u sreću i slobodu kreiranja života kakvog ste sanjali. Zapravo sreću osećate čim zakoračite, čim se odlučite na ljubav i opraštanje. Osećate promenu života koja se neverovatnom brzinom dešava, osećate da niste sami, da vas neko vodi, čuva, osećate se lakše i zaboravljate na sve ljudske norme, vodite se samo sobom, svojom intucijom. Nesmisleno napokon postaje smisleno, vidite zašto ste prolazili kroz određene situacije, zašto ste toliko patili do sada, sve postaje svetlo.

Da bismo se probudili, moramo proći kroz pakao, drugačije bismo bili Buddha, Osho ili Isus. No kada se probudimo, neće prestati loša dešavanja, biće ih mnogo manje, ali ćemo ih i lakše prolaziti. U teškim trenucima znaćemo da sve to ima svrhu, razlog, zbog kog je baš tako kako jeste. A kada tako razmišljamo, te trenutke više ne doživljavamo kao teške, već kao most do nečeg još boljeg za nas.

Kada shvatite da ne morate živeti ni po čijim standardima, sreća više neće biti kupovina skupih kola ili bilo čega, već ona u vama, koja je trajna, večna.  A kada umremo, jedino ćemo nju moći poneti sa sobom, jer je ona deo nas.

Okrenite se sebi i radite na sebi toliko da znate da svaki korak koji napravite ostaje sa vama čitavu večnost.

Da, do opraštanja je dug put, ali već od starta dobijamo mogućnost da manifestujemo baš sve što poželimo. Jednostavno, život je jednostavan i zanimljiv. I dobro je dok ima uspona i padova, nikada nam neće biti dosadno.

Zahvalimo se čak i najgorim sranjima koja smo prošli, jer su bila put do danas. A kada im zahvalimo, više neće biti sranja, već sreća.

Baš kao ta, tako i sva buduća.

Da sam tamo, mogla bih ko zna kako, no pošto sam ovde, mogu ama baš sve.

Scroll to Top