BUDUĆNOST U MOJIM RUKAMA

Nije li sjajno kada za sve loše što nam se dešava u životu pronađemo krivca? Uvek se nađe neko ko je kriv i odgovoran za ono što prolazimo. Ako nije osoba, onda je situacija, događaj ili okolnost. Naravno, ego ne bi nikada dozvolio da pomislimo kako smo sami krivi za bilo šta loše.
U životu ljudi neretko biraju put žrtve, kako bi se uverili da nisu krivi za ono negativno što im se dešava. Takođe uveravaju sebe u slučajnosti, kada nemaju objašnjenje za određene događaje, a i svakako, lakše je reći sebi da je se nešto desilo slučajno. Ego rađe to kaže, nego da smo i mi nekad pogrešili.

Dokle god smo u začaranim krugovima konstantnih negativnih događaja, ne možemo očekivati promenu. Moramo se distancirati fizički i mentalno od izvora negativnosti. Dokle god trpimo nekog ili nešto, dokle god pravimo žrtvu od sebe, ne volimo se. Moramo zavoleti sebe kakvi god bili, kao i život, kakav god bio. Dokle god je fokus naše pažnje usmeren na problem koji nam se dešava, još više problema ćemo privlačiti. Moramo fokusirati našu pažnju na rešenje problema.

Usmeravanje fokusa na rešenje problema nas uči da trebamo prestati pričati i misliti o samom problemu, jer razogovor o negativnim dešavanjima izaziva negativne misli i osećanja, isto kao što razgovor o pozitivnim dešavanjima izaziva pozitivne misli i osećanja.

Dakle, ako pričate o nečem lošem što vam se desilo, na primer o tome kako ste se posvađali sa nekim, vi pričanjem tu svađu opet proživljavate kroz misli i emocije. Da, sigurna sam da čudno zvuči ako napišem da trebamo prestati pričati o bilo čemu negativnom, jer je većina nas naučena da prepričava gomili ljudi negativno, a nekad i pozitivno. Pa, moram vam reći da su nas ljudi oko nas pogrešno učili. Prvi korak rešenja problema nije sedeti sa drugaricom na kafi i kukati o istom, nego usmeriti fokus na pozivino rešenje problema.

Preuzimanje odgovornosti za naše živote znači da prihvatimo da je sve što živimo, ono što smo sami birali, svesno ili nesvesno, naša lična kreacija i stvarnost, koja se stvara kroz uverenja, misli i osećanja, a odražava kroz iskustva, situacije i događaje.
To nas vodi do otkrivanja uzroka i posledica svega što se dešava u životu.
Kada preuzmemo odgovornost za prošlost, preuzimamo je i za budućnost. Dajemo sebi slobodu da menjamo sve ono sa čim smo nezadovoljni. Da li ćemo stvarati sreću ili tugu je naš izbor, kako reagujemo je naš izbor, da li vidimo situacije iz jednog ili više uglova je takođe naš izbor. Dokle god budemo tražili krivca za ono kroz šta prolazimo, nećemo moći stvarati budućnost kakvu želimo.

Pre dve godine sam govorila sebi kako je tadašnji momak kriv za sve loše što živim, ali sam prestala onda kada sam shvatila da ću tako dati svoju budućnost njegovim rukama, umesto svojim. Priznala sam sebi da sam sama kriva što sam birala takvog momka, a onda i trpela. Svakog momenta sam mogla otići i izabrati drugi put, ali ne, godinama sam trpela i onda sam svoje nezadovoljstvo prebacivala na njega. Jadan, ni kriv ni dužan što je bio ono što jeste, kao što je to i danas, samo ne više sa mnom i prema meni.

Kako sam preuzela odgovornost za prošlost, napokon sam počela kreirati svoje bolje sutra.
Ako hoćemo da idemo linijom manjeg otpora u životu, da ne priznamo sebi greške, da glumimo žrtvu, očekujmo takvu budućnost, prepuštenu nekim tuđim rukama. No, ako hoćemo ići težim putem, suočavanja ni sa kim nego sa sobom, očekujmo sreću i ljubav prema sebi od početka tog puta, kao i budućnost u našim rukama, onu koju sami biramo.

Zaboga, nisi ti ni za šta kriv. Ja sam kriva što sam te nesvesno birala i svesno živela. Zato smo opstajali u paklu.
No, hvala ovom putu što sam dočekala raj na Zemlji, kao što si, nadam se i ti.
Opraštam ti, jer nakon svega, to zaslužuješ.
Opraštam i sebi, jer nakon svega, to zaslužujem.

Scroll to Top