BALI U SRBIJI

Kažu mi da sam dovela Bali u Srbiju. Možda i jesam, mada opet mislim da je Bali svuda oko mene, gde god da odem.

I pronađem zavučena, lepa mesta, bez mnogo ljudi, a kao da su ta mesta u drugoj dimenziji. Nekad je to zavučena šuma, nekad reka, planina, a nekad samo kafić za koji malo ko zna. I upravo sedim u takvom kafiću, gde su pustili muziku koju sam slušala kao tinejdžerka, koju niko oko mene nije pronašao. Volim kvalitet, a ne nešto što svi drugi dižu u nebesa.

Osećam se kao u Teksasu, u vreme kauboja. Više je ovo antikvarnica nego kafić. Posmatram svoje uzburkane misli koje skaču levo, desno, gore, dole i ne shvataju kako je moguće živeti lepo, čak i u Srbiji. Ali život zaista jeste energija u nama. Kakva je ona, takve su i okolnosti. Moja je napunjena blatnjavom zemljom Balija, izuzetno je jaka i dovodi mi sve ono što trebam proživeti.

Pre nego što smo se rodili, zadali smo sebi lekcije koje dobijamo kroz situacije, ljude i koje moramo naučiti, prevazići. I uvek imamo izbor da odemo krivim putem, putem patnje, kao i pravim putem još veće patnje gde je na kraju sreća. Moja je lekcija, od mnogih, da prihvatim Srbiju kao pravu balkansku majku koja me uči batinama, a kako sam prošla te batine uspela sam dovući Bali u sebe, kao i u ljude oko mene, događaje.

Sve lekcije koje smo zadali sebi su one koje možemo savladati, naučiti, nikada ne bismo zadali sebi ono što je nerešivo. Ma koliko mislili da je teško, strašno i nemoguće rešiti nešto što prolazimo, moguće je. Sigurna sam da se osećate slobodnim svaki put kada pređete svoje granice, kada oprostite. Opraštanje izaziva osećaj slobode zato što opraštamo kako bi sebe oslobodili negativnih misli, osećanja..

Tako i ja, nisam mogla oprostiti Srbiji što me je učila grubim putem, ali kada sam je prihvatila, izgubila sam negativne emocije, gnev, bes, mržnju. Sami smo krivi za sve što nam se dešava, ma koliko to bolno i ružno zvučalo. Zašto? Zato što uvek imamo slobodu izbora reakcije, u bilo kojoj situaciji. Da li će nam se desiti nešto što nam ne prija, nešto strašno može biti u našim rukama, ali nekad je neizbežno. No tada, kada se desi, na nama je da li ćemo se iznervirati, da li ćemo pobesneti i napraviti još veći haos, dramu. Uvek možemo izabrati da vidimo situaciju iz više uglova, a kada je sagledamo tako, pronaći ćemo nešto dobro, korisno po nas. Kada osvestimo da stresom, besom i mržnjom činimo sebi gore, nikom drugom, biraćemo da se smirimo kada osetimo da nam se telo i emocije dižu zbog određenog događaja. Haos može biti i mirna luka, sve je to naš izbor.

Kao i meni trenutno, misli pokušavaju napraviti dramu, ali ne dozvoljavam. Puštam ih da se kovitlaju dok ne prođu, dok se ne smire, a ja pišem, posmatram ih i pronalazim nešto korisno iz ove situacije suočavanja sa prošlošću. Dok su misli samo misli, neka su, ali kada povuku za sobom emocije, tada znajmo da ćemo privući to što osećamo u život. Stoga, pustite misli da misle, to je njihov posao, ali ne dajte im se, jednostavno ih prihvatite kao uplašenu decu, zahvalite im se na svemu i zamolite ih da se preobraze u pozitivne, da pođu putem sreće.

Dok nisam oprostila Srbiji, negativne emocije su mi privlačile negativne situacije i ljude, a jedino šta sam tada umela uraditi jeste da bežim. Mislila sam, Bali će mi pomoći. No Bali mi jeste pomogao u svim sferama promene, sem po pitanju Srbije. Na meni je bilo da oprostim i napokon živim bez besa. Bes je pošao sa mnom putem ljubavi koju sada bezuslovno pružam ovoj zemlji. Kada sam to uspela, prevazišla sam sebe i naučila sam davno zadatu lekciju. Još više sam se povezala sa sobom, svojim vodičima i krenula sam ka drugim lekcijama u miru.

Zato je Bali ovde, jer je u meni.

Ovaj tako miran i zavučen kafić pokazao mi je jedan od paralelnih života kao što nam to može pokazati bilo šta, bilo ko, bilo gde. Jedino pitanje je da li smo budni ili spavamo, a kada pronađemo odgovor da spavajući bivamo budni, spoznaćemo sve što trebamo spoznati.

Kada zažmuriš, videćeš pravu realnost. Kada zađeš u sebe, spoznaćeš ko si, a kada sve to uspeš, više neće biti strahova, tuge, već samo ljubavi. Verovaćeš da se sve dešava sa višim razlogom, dopustićeš da ideš kroz život bez tenzije i stresa, jer ćeš znati da samo pozitivnim umom možeš živeti onako kako želiš, srećno, svesno, sa svrhom. Sve ostalo je iluzija.

Bali je u Srbiji, Srbija je na Baliju, jedno bez drugog ne mogu i neće moći nikada.

Misli su emocije, emocije su misli, jedno bez drugog ne mogu ako njima upravlja ego, ali kada nastupi svesnost, misli nestaju, ostaju samo emocije pune razumevanja i radosti. Pronaći mir treba biti svrha svakom od nas, jer kako drugačije živeti u ovom svetu?

Scroll to Top