Koliko često bivamo povređeni? Ili, koliko patimo od jedne boli? Zašto dozvoljavamo drugima da nas slome? Ko je tu kriv? I, zašto svaki tekst započinjem pitanjima? Ni sama ne znam. Ali kad-kad se zapitam mnogim pitanjima upravo zbog ili nakon loših iskustava. Znate, u indijskoj filozofiji muškarci, kao duhovni ljudi (dakle ne svi, nego oni …
Jedna od najvećih laži koju su nam roditelji uvaljivali u um je da je realno samo ono što se vidi i što je opipljivo. Možda nam to nisu govorili baš takvim rečima, nego da bude gore, pokazivali nam delima. Samo ono što je opipljivo i vidljivo, zaslužuje našu potpunu pažnju. Problemi, novac, tragedije, kako uspeti, …
U današnjem, izuzetno brzom vremenu, svi su zauzeti igranjem raznih uloga u velikoj predstavi. Ovaj život je ništa drugo do večna pozornica, scena, na kojoj svako uzima onu ulogu kakvu mu ego nalaže da treba uzeti. Svi se pitaju šta žele da postanu, kuda žele ići i kako da postanu to što žele postati, dok …
Ono uglavnom najteže u postizanju bilo kakvog uspeha i ostvarenja upravo je osuđivanje najbližih. Verovatno je tako svuda u svetu, ali reći ću, posebno na Balkanu, da nam bližnji vazda sole pamet. Vazda nas savetuju, a da ne tražimo savet, i vazda upiru prstom u nas i sve što smo stvorili, čim uradimo nešto što …
Kada nam se desi psihički slom, aspekt nade je veoma važan. Da li se radilo o slomu zbog naših porodičnih odnosa, zbog prijateljstva ili zbog emotivnog partnera, nije važno, isto je. U svim tim poljima nas najviše boli nadanje da će se nešto ili neko promeniti. Samim tim sam došla do zaključka da nije problem …
Sa više strana me ljudi, koji su i pročitali moju knjigu, i rade na sebi, i već dovoljno znaju, pitaju: kako živiš? Osnovno pitanje na Balkanu nije kako živiš, već: odakle ti novac? Gde ga kopaš? Kako ti možeš, a ja ne mogu? Da li su ti roditelji bogati, pa ti je lako? Ili si …
Ovaj tekst namenjen je muškarcima, ženama, momcima i devojkama. Inspirisala su me brojna iskustva, od kojih svi imaju jednu zajedničku stvar – strah od emocija. Obostrano, u svim dobima, nema pravila. Jednostavno svi enormno strahuju od nekontrolisanih emocija. Pa da počnem sa analizama… Kada su u dvadesetim, momci se ili jako zaljube, toliko da skroz …
Svakog dana ljudima prolazi mnoštvo misli kroz um. I na žalost, mahom su to negativne misli. No, dobra stvar je što su to samo misli, neke ideje kojima se ne moramo emotivno davati. Pa svuda čujem treba mi još novca, malo mi je. Nemam za ovo, za ono, kiriju, račune. Treba mi još sreće, nesrećna …
Primetila sam da su ljudi na istoku u skoro svakom pogledu drugačiji od ljudi sa zapada. Naravno, kako fizičkim izgledom, tako i po običajima, kulturi, religiji, verovanjima i uverenjima. No, možda se najviše razlikujemo od njih po pitanju duhovnosti. Zapad je ubrzan, vetrovit, pun obaveza i navika, dok je istok lagan, snalažljiv i prihvata uslove …
Prihvatam da je sve okej. Što sam u Srbiji, u Novom Sadu, kod bakice, sa svim što imam i nemam. Ne treba mi ono što mislim da mi treba, kako bih napravila nešto. Sve već imam, jer je zaista sve u meni. U meni su reči koje vape za papirom, ideje i boje koje vape …